Nije sve u ovom poslu tako idilično: poreznici uzimaju dobar deo zarade, a paušalno oporezivanje biznis čini nepredvidljivim
Radni dan tridesetsedmogodišnjeg D. Ž., stručnjaka za informacione tehnologije (IT) iz Beograda može da počne kad god on poželi. Jedino sredstvo za rad mu je kompjuter sa internet konekcijom. Digitalizaciju, o kojoj neprestano govori premijerka Ana Brnabić, naš sagovornik svakodnevno živi u praksi.
On je jedan od oko 16.000 frilensera iz Srbije koji su posao našli preko popularnog sajta www.upwork.com. Njegovi klijenti su uglavnom Amerikanci, a prosečna cena radnog sata iznosi 16 dolara. To znači ako neko radi samo četiri sata dnevno za mesec dana može da zaradi 1.280 evra. I to da vikendom bude slobodan.
Kako je pokazalo istraživanje kompanije „Klever”, najveći broj ajtijevaca izjasnio se da zarađuje više od 800 evra mesečno
.Pokazalo se da su frilenseri u najvećem broju muškarci, od 25 do 40 godina. Sudeći prema ovom istraživanju, IT frilenserima obrazovanje nije primarno, polovina njih ima srednju školu, a ostali fakultetsko obrazovanje, a oko šest odsto njih izjasnilo se da zarađuje više od 1.500 evra mesečno.
Ipak, nije baš sve u ovoj priči tako idilično. IT stručnjaci posao uglavnom nalaze preko posrednika koji uzimaju svoj deo kolača.
| "Srbi, kao i IT stručnjaci iz bivše Jugoslavije, na ovom internet tržištu rada važe za dobre stručnjake a prednost ovog posla je to što se može raditi i od kuće i sa planine" |
– Poenta je u tome što Amerikanci za iste usluge naplaćuju 30 dolara po satu. Moj rad košta 15 dolara po satu, a posrednik u ovom poslu uzme tri dolara. Meni je to super, jer ja živim u Srbiji, imam manje troškove života i samim tim sam konkurentniji u odnosu na američkog IT stručnjaka. To odgovara i meni i mojim američkim klijentima, a i posredniku, čija je uloga da mi garantuje isplatu, ali i nabacuje nove poslove – tako da u praksi ne može da se dogodi da moj rad ostane neplaćen. Posrednici, koji uzimaju svoj deo zarade, zapravo nama znače sigurnost – kaže naš sagovornik i dodaje da se sa njima dogovara i da li će se isplata obavljati jednom nedeljno, ili jednom mesečno, u zavisnosti od toga kako kome odgovara.
Moguće je i da posrednici za račun programera iz Srbije angažuju i saradnike. Naš sagovornik ima nekoliko njih iz Argentine. Pre toga je bio angažovan na istom zadatku sa Indijcima, na primer.
– Nije bitno da li ste u Beogradu, Čačku ili Tari. Važno je samo da imate računar sa internet konekcijom, da znate engleski i da ste kompjuterski pismeni – objašnjava i dodaje da zaradu prima preko registrovane preduzetničke radnje, iako ima mnogo onih koji u ovom poslu plivaju i u sivoj zoni.
Inače, nisu IT stručnjaci jedini koji kao frilenseri mogu da nađu posao preko interneta. Na taj način, osim programera, mogu da zarađuju i dizajneri, arhitekte, računovođe, prevodioci i razni drugi profesionalci.
Međutim, jedan od problema sa kojim se programeri sa registrovanim preduzetničkim radnjama suočavaju je što paušalno plaćaju porez, pa ih je država u septembru prošle godine neprijatno iznenadila. Poreska rešenja paušalcima nisu stizala još od 2014. godine. Vlada je prošlog leta usvojila izmene i dopune Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Time je omogućeno izdavanje poreskih rešenja za delatnosti takozvane pete grupe, u koju spadaju i preduzetnici iz IT sektora. Tako su sva tri poreska rešenja paušalcima stigla odjednom.
– Dešavalo se da moje kolege dobiju rešenje po kome u narednih 15 dana treba da plate i do 200.000 dinara poreza. A prethodnih godina smo plaćali porez, procenjujući iznos koji treba da uplatimo državi. Nije stvarno fer da tri godine gledam u pasulj i da mi „lupe” rešenje po kome nisam lepo uplaćivao. Nisam ja kriv što država ne radi svoj posao i što retroaktivno šalju poreska rešenja – kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.
Tim povodom pisao je i predsedniku. ali i redakciji „Politike”.
Kaže da je važno da država prepozna da programeri imaju taj problem u praksi, jer na izvozu IT usluga Srbija može mnogo da zaradi. Važno je da se u startu dobro postavi institucionalni okvir, jer upravo su mala i srednja preduzeća nosioci razvoja privrede.
– Nama ne treba nikakva pomoć države. Mi sami nalazimo poslove, sami organizujemo profesionalne obuke, sami se edukujemo. Jedino što nam je neophodno je predvidljivost, da možemo da planiramo svoje poslovanje i troškove – zaključuje naš sagovornik.
Ostavi komentar