Isplativije štedeti u dinarima nego u evrima

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine u Milanu, na prvom Međunarodnom kongresu štedionica. Banke širom sveta i skoro ceo vek kasnije, na ovaj dan nagrađuju svoje najvernije štediše i podsećaju koliko je finansijska sigurnost bitna.

Svetski dan štednje je bio najpopularniji između 1955. i 1970. godine, kada je u mnogim zemljama postao tradicija, a u nekim, poput Austrije, čak dobio i svoju maskotu.

Nedelja štednje u Srbiji traje od 31. oktobra do 7. novembra, dok mesec štednje traje do kraja novembra, a tada je tradicionalno i najpovoljnije da svoj novac stavite na štednju, jer su kamate najviše.

Kamata na štednju je iz godine u godinu sve niža,  u evrima je skoro neisplativa, pa tako na 1000 evra kada se odbiju svi troškovi na kamatu se pripisuje 5 evra kamate, dok se kod štednje u dinarima na 150.000 dinara može uzeti na osnovu kamate 6.750 dinara.

Iako je štednja u bankama najsigurniji vid štednje, pored niskih kamata koje banke daju, one štediše koje poseduju veće iznose mogu da ulažu svoj novac i u državne zapise, koji donose veću dobit na osnovu kamate, a  sigurne su za ulaganje.  

Prinosi na državne obveznice neznatno su viši u odnosu na štednju u bankama, ali su zarade na ovu vrstu ulaganja dosta pale u proteklom periodu (kao i kada je reč o kamatama). Ovo je u jednu ruku logično, s obzirom da su banke (koristeći depozite stanovništva) glavni kupci ovih hartija. Prinos u evrima na jednogodišnje državne hartije iznosi oko 0,8%, dok je na rok od dve godine oko 1,1%. Kada su u pitanju državne hartije denominovane u dinarima, prinos na godinu dana je oko 3,6%, dok je na dve godine oko 4,3%. Dakle, ovo su nominalni prinosi, a na dinarskim hartijama treba ukalkulisati očekivano slabljenje kursa dinara, kaže Gujaničić.

U bankama se na štednji nalazi 9 mild. evra. Iako je rast poverenja u bankarski sistem i štednja u bankama iz godine u godinu raste, glavni razlog je taj što štediše nisu spremne da svoj novac ulože u druge alternative ili biznis, već ga čuvaju za crne dane.

Prema podacima iz septembarskog Statističkog biltena NBS, štednja u devizama iznosi 1.053 milijarde dinara (8,57 milijardi evra), dok se na štednim računima u domaćoj valuti nalazi 48,98 milijardi dinara. Od ukupne štednje u devizama, 263,02 milijarde dinara je oročeno na duži rok (2,14 milijardi evra), a 790,82 milijarde dinara na kratak rok (6,43 milijarde evra).