Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će u narednih 15 dana biti isplaćeno 4.000 dinara subvencija po hektaru, za šta je obezbeđeno gotovo 70 miliona evra
„Novac će biti na računima poljoprivrednih gazdinstava. Niko ne mora da se prijavi, automatski sve dobijaju, u skladu sa registrom poljoprivrednih gazdinstava“, kazao je danas Nedimović na otvaranju konferencije „Agro Belgrade 2021“.
Ministar je, komentarišući tvrdnje nekih poljoprivrednih asocijacija, da ne dobijaju više subvencije za gorivo, ocenio da je „neko nešto pomešao“, podsećajući da je 2019. godine isplaćena jednokratna subvencija od 1.200 dinara po hektaru, zato što je tada litar dizela bio 169 dinara, a sada je 16-17 dinara jeftiniji.
„Prošle godine smo isto isplatili uoči izbijanja pandemije, pošto nismo znali kakva će biti situacija na tržištu energenata, ali kasnije je došlo do dramatičnog pada cene dizela od 30 do 40 dinara po litri“, rekao je Nedimović.
On je podsetio da je prošle godine napravljen i rekord u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti poljoprivredi, jer je izvoz bio 4,1 milijardu dolara, dok je sufict bio 1,8 milijardi dolara.
Šta sa viškom krompira
Na pitanje novinara, kako se rešava problem viška krompira iz prošlogodišnjeg roda, odnosno nemogućnost njegovog plasmana, na šta su se žalili domaći proizvođači, Nedimović je kazao da je Ministarstvo poljoprivrede reagovalo posredovanjem između proizvođača i kupaca.
„Mi smo do sada rešili oko 20 šlepera krompira, koga ima više nego što može da apsorbiuje bilo koji trgovinski lanac. Radimo na prostoru Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Prijepolja“, kazao je Nedimović, navodeći da se dešavalo i da ljudi odustanu od prodaje koja im je ugovorena, jer čekaju bolju cenu.
On je ukazao da je prošle godine bila dobra cena krompira u septembru i dobra potražnja ruskog tržišta, ali da je osnovni problem bio to što su glavni potrošači, restorani i hoteli, otežano radili.
Sekretar u Sekretarijatu za privredu Beograda Milenko Veličković kazao je da Beograd godinama povećava iznos sredstava namenjen podsticajima u poljoprivredi.
„Subvencije za podsticaj poljoprivrede su 2013. iznosile 20 miliona dinara, a ove godine i pored pandemije biće namenjeno ukupno 200 miliona dinara. Ove godine ćemo podeliti i 100 traktora“, rekao je on.
Veličković je istakao i da Grad Beograd ima, nakon AP Vojvodine, najviše poljoprivrednog zemljišta i da je 250.000 hektara zemljišta obradivo.
Četiri nova konkursa za podsticaje
Najavio je i da će u narednih 10 dana biti raspisana četiri konkursa za podsticaje za poljoprivrednike i to za nabavku mašina i traktora, za stočarstvo, odnosno nabavku steonih junica i umatičenih stada ovaca i koza, podsticaj za voćartstvo i povrtatrstvo, kao i za pčelarstvo.
Skupu se, putem video linka, obratila i direktorka USAID Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj Šenli Pinčoti, naglasivši je da se značaj poljoprivrede u Srbiji ogleda u činjenici da je ona prošle godine činila 15 procenata BDP-a, kao i da je u poljoprivredi angažovano 15 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
„Međutim, ima mesta za poboljšanje. Kako bi se ubrzao rast, agrobiznisi mogu da unaprede kvalitet svojih proizvoda, pobojšaju izvoz i osvoje nova tržišta. Lideri na tom putu su proizvođači voća i povrcća, s obzirom na to da potražnja za svežom i zdravom hranom raste globalno“, kazala je ona.
Istakla je da zapadna tržišta nude mogućnosti agrobiznima da usvaje nove standarde, budu inovativniji i stvare nova partnestava, u čemu pomaže i USAID.
U stručnom delu konferencije razgovara se o perspektivama izvoznih tržišta voća i povrća, potom o potencijalu jabučastog i koštičavog voća i sadnog matarijala, modelima finansiranja agrobiznisa u Srbiji u 2021. i naprednim tehnologijama u voćarstvu i povrtarstvu.
Ostavi komentar