Srbija se nalazi na šestom mestu među balkanskim zemjlama po broju korisnika interneta, sa 51,5 odsto aktivnih korisnika, dok je na prvom Slovenija sa 72 odsto.
Slika je, ipak, potpuno drugačija ako pogledamo podatke o broju mobilnih telefona u odnosu na ukupnu populaciju – Srbija izbija na visoko drugo mesto, odmah iza Crne Gore, kaže se u izveštaju McKinsey Svetskog instituta Digitalna globalizacija: Nova era svetskih tokova.
Građani Srbije internet koriste uglavnom putem mobilnih telefona – po čemu je Srbija takođe na drugom mestu, dok je, ako uporedimo broj domaćinstava sa pristupom širokopojasnom internetu, naša zemlja na petom mestu. U korišćenju društvenih mreža, u regionu prednjače Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Albanija, dok Srbija zauzima peto mesto.
Progresivno, digitalno dobaAnalizom McKinsey Svetskog instituta utvrđeno je da su, tokom samo jedne decenije, različite vrste protoka i razmene podataka zajedno uvećale svetski BDP za 10 odsto. Ipak, ne koriste sve zemlje ovaj potencijal. U McKinsey istraživanju, koje rangira čak 139 zemalja po prilivu i odlivu robe, usluga, finansija, ljudi i podataka, uočene su velike razlike između nekolicine vodećih zemalja i ostatka sveta. Singapur se nalazi na vrhu najnovije rang liste, nakon čega slede Holandija, Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Kina je zabeležila rast u povezivanju i dospela na sedmo mesto, ali razvijene ekonomije generalno se više povezuju od zemalja u razvoju. |
- Ukoliko analiziramo podatke o korišćenju i promovisanju informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), primetno je da su razlike između regiona Zapadnog Balkana u odnosu na Zapadnu Evropu i dalje velike, pogotovo kada je reč o inovacijama u IKT sferi. Preduzeća u Srbiji su se rangirala na peto mesto u regionu prema stepenu usvajanja novih tehnologija a tek na sedmo, poslednje, mesto prema stepenu korišćenja IKT tehnologija u B2B („business to business“) transakcijama. Prema stepenu korišćenja IKT-a u državnom sektoru Srbija se nalazi na šestom mestu u regionu Zapadnog Balkana, iza Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Albanije i Hrvatske, a isti je slučaj i u merenju uspešnosti vlada u promovisanju IKT u državi - kaže se u izveštaju McKinsey Svetskog instituta Digitalna globalizacija: Nova era svetskih tokova.
Razmena informacija imaju veći uticaj na rast BDPnego vekovna trgovina robom
Nerazvijene zemlje nadoknađuju svoj zaostatak veoma sporo, a njihovo ograničeno učešće skupo je koštalo svetsku ekonomiju. Da je ostatak sveta povećao svoje učešće u globalnim tokovima u istoj vrednosti kao i u najprofitabilnijem kvartalu u protekloj deceniji, svetski BDP bi danas bio veći za 10 triliona dolara, odnosno za 13 odsto. Za zemlje koje su još u razvoju, mogućnosti za rast su i suviše značajne da bi bile ignorisane.- Iznos prekograničnog protoka podataka danas je 45 puta veći u odnosu na isti period 2005. godine, a predviđa se dalji rast, i to za čak devet puta u narednih pet godina, kako tokovi informacija, pretraživanja, komunikacija, video-zapisa i transakcija nastavljaju da rastu - stoji u izveštaju.
Razmena informacija, koji praktično nisu ni postojali pre 15 godina, sada imaju veći uticaj na rast BDP-a nego vekovna trgovina robom. Takva promena, iako je omogućila kompanijama da dosegnu međunarodno tržište sa manjim intenzitetom kapitala, ipak sa sobom nonosi i nove rizike i izazove.
Predviđeno je da će se rast nastaviti, i to za čak devet puta u narednih pet godina, kako tokovi informacija, pretraživanja, komunikacija, video-zapisa i transakcija nastavljaju da rastu. Osim toga što prenose vredne informacije i ideje, tokovi podataka danas omogućavaju i kretanje roba, usluga, finansija i ljudi. Praktično gledano, gotovo svaka vrsta prekogranične transakcije i povezivanja, sada ima i digitalnu komponentu.
- Digitalni oblik globalizacije otvorio je vrata zemljama u razvoju, malim kompanijama, novim preduzećima, kao i milijardama pojedinaca. Desetine miliona malih i srednjih preduzeća širom sveta uspela su da se pozicioniraju kao izvoznici, ulaskom na tržište elektronske trgovine i platformi poput Alibabe, Amazona i eBay-a. Znate li da se oko 12 odsto ukupne svetske trgovine vrši putem međunarodne elektronske trgovine? Danas i najmanje firme mogu brzo postati globalne - prema izveštaju McKinsey instituta, čak 86 odsto start-ap kompanija koje se bave tehnologijama, prijavljuju neku vrstu prekogranične aktivnosti, što stvara uslove da se čak i najmanja preduzeća mogu takmičiti sa najvećim multinacionalnim kompanijama.
Globalne digitalne platforme pojedinci koriste za učenje, traženje posla, predstavljanje svojih talenata i izgradnju sopstvenih mreža kontakata i poznanstava.
Podaci pokazuju i da oko 900 miliona ljudi na društvenim mrežama ima kontakte sa inostranstvom, a 360 miliona učestvuje u prekograničnoj elektronskoj trgovini. Digitalne platforme za tradicionalno zapošljavanje, ali i predstavljanje "freelance" projekata, počinju da stvaraju globalno tržište rada.
Ostavi komentar