Upaljena ili ugašena ringla, kao i svetlo, podignuta ili spuštena roletna samo jednim klikom budućnost je domova, kao sistem pametnih kuća koji i prepolove račune za struju.
Novi vid organizacije električnih instalacija, odnosno umrežavanje svih električnih aparata koji se kontrolišu uz pomoć daljinskog upravljača, tastature ili mobilnog telefona, ideja je koja postoji već decenijama, ali njena primena postaje popularna u poslednjih desetak godina. Odnedavno i u uređivanju domova u Srbiji. Istina je da izgradnja pametne kuće podrazumeva veće investicije u početku, ali se, kako stručnjaci objašnjavaju, na duge
| Obavezan pasoš za zgradu Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine predviđeno je da svaki objekat mora imati sertifikat o energetskim svojstvima zgrada, odnosno energetski pasoš, a procedure i način izdavanja su definisani podzakonskim aktima koji su doneti 2011. godine i to u Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilniku o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima. |
- Građani treba da shvate da se tu ne radi o nekim visokom standardima koje je teško postići, već, naprotiv, o domaćinskom odnosu prema energetskim i drugim resursima, odnosno procesu gradnje. Na taj način se povećava komfor, vrednost nekretnina i produžava njihov životni vek, što su veliki benefiti kako za obične građane tako i za državu uopšte - kažu stručnjaci.
Procenjuje se da se ovom inovacijom uštedi se oko 50 odsto energije od trenutne potrošnje. Pored toga što sistem omogućava da isključite električne uređaje gde god da se nalazite, dodatnu uštedu ćete ostvariti tako što će sistem sam voditi računa kada treba nešto isključiti, odnosno uključiti. Na primer, o grejanju ili klimatizaciji pametna kuća sama vodi računa, ali i u kojoj strujnoj tarifi ih uključuje.
Iako je ovaj moderan sistem primenljiv na svim stambenim objektima, pametnu kuću je najpraktičnije planirati još u fazi izgradnje. U dogovoru sa arhitektom, pravi se plan koliko želite da vam kuća bude "pametna", odnosno koje aparate želite da umrežite. Za kasnije upravljanje neće vam biti neophodno nikakvo tehničko ili informatičko znanje, niti posebna obuka. Cene instalacija u fazi izgradnje kreću se oko 25 evra po kvadratnom metru.
Elektroradove moguće je raditi i na već postojećim objektima, gde renoviranje obuhvataja zamenu kablova, odnosno instalacija u zidu, menjanje utičnica, sijaličnih mesta, uz otvaranje novih, kao i zamenu klasične table s osiguračima novom, automatskom. Svi ovi poslovi zahtevaju stručnu pomoć, pa vam nikako ne predlažemo da se u te radove upuštate samostalno i bez nadzora električara. Zamena instalacija naplaćuje se na osnovu broja sijaličnih mesta, utičnica i prekidača, po ceni od 6 do 15 evra sa materijalom. S obzirom na to da kuća može biti pametna onoliko koliko joj investitor "implementira znanja", ona može biti i energetski nezavisna, odnosno može koristiti obnovljive izvore energije. Koristi se izvor energije koji je najdostupniji i najekonomičniji, a neretko se kombinuje više izvora energije, kao što su vetar, biomasa, solarna i geotermalna energija.
Nedostatak novca za investicije je glavni razlog što više građana ne gradi pametne objekte
- Građani su svesni potencijala i mogućnosti i svedoci smo da i sami pristupaju sprovođenju mera unapređenja energetske efikasnosti, najčešće zamenom prozora ili postavljanjem izolacije. Veliki problem predstavljaju neophodna sredstva praćena odgovarajućim kreditnim linijama sa povoljnim kamatnim stopama da bi se proces pospešio. Energetska rehabilitacija, u kontekstu postojećih trendova građenja u Srbiji, predstavlja veći potencijal angažmana građevinske industrije nego izgradnja novih zgrada, a samim tim i značajan ekonomski potencijal - kažu stručnjaci.
Zelena gradnja, koja osim pametne gradnje podrazumeva i smanjenje negativnih uticaja tokom procesa, interesuje uglavnom strance.
- U svetu se zelena gradnja potvrđuje sertifikacionim sistemima koji kod nas ne postoji, a samim tim ne postoji ni obaveznost primene. Međutim, kod nas ipak postoje sertifikovani objekti, ali se može reći da su za postupak zainteresovani uglavnom strani investitori, mada to nije uvek praksa - objašnjava Dr Dušan Ignjatović, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Ostavi komentar