S padom inflacije i kamate na dinarske zajmove krenule su „u rikverc”, ali taj procenat je gotovo simboličan u odnosu na pad inflacije. Potrošačke cene su, na međugodišnjem nivou, pale na svega 2,2 odsto u oktobru u odnosu na prošlogodišnjih 12,2 odsto, ali kamate su i dalje u zoni visokih dvocifrenih iznosa.
U vreme najveće inflacije banke su nudile dinarske zajmove i sa kamatom od 25 do 27 odsto efektivno, a sada dinare „prodaju” po ceni jedva manjoj od 20 odsto, u proseku.
| Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da oni nisu menjali fiksne kamatne stope za kredite u dinarima, kao ni za one indeksirane u evrima, u odnosu na isti period prošle godine, dok su promenljive kamatne stope za plasmane u dinarima niže su u proseku za tri procentna poena. Kretanje kamatnih stopa kod kredita indeksiranih u evrima, zavisiće, kao i do sada od rizika zemlje, visine obavezne rezerve, tržišnih kretanja, rizika poslovanja i kreditne sposobnosti klijenata, napominje on. Rebić demantuje i da je opala tražnja za kreditima. – Trend je, od početka godine, u Sosijete ženeral banci izuzetno dobar, kada govorimo o tražnji i plasmanu kredita. Mi smo u prvoj polovini godine odobrili čak 53 odsto više keš i potrošačkih kredita nego u istom periodu prošle godine, a stambenih 23 odsto više nego lane, naglasio je Miroslav Rebić. |
Zašto pad kamata na dinarske zajmove još nije osetniji, bar za desetak procentnih poena, bar za onoliko koliko je pala inflacija?
I sami bankari kažu da im je kreditna aktivnost u padu i da je broj novozaključenih kredita sve manji. Oni, međutim, kažu da taj „račun” nije tako jednostavan, jer je inflacija još u prvoj polovini godine bila veoma visoka. U januaru je iznosila 12,8, u februaru 12,4, a u martu 11,2 odsto, međugodišnje posmatrano. Radi se o takozvanoj prenesenoj inflaciji iz prethodne godine.
– To što je inflacija niska nekoliko meseci ne može biti dovoljan i jedini razlog za pad kamata na dinarske zajmove – kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka. – Kamate ne padaju automatski, već je potrebno da inflacija u dužem vremenskom periodu bude stabilna kako bi banke na to dugoročno mogle da računaju. Znači, godinu, dve ili tri u nizu, a ne samo šest meseci.
Potrebno je, dodaje on, da i Narodna banka „prenese” pad inflacije na svoju referentnu kamatnu stopu koja je merilo, a centralna monetarna institucija je, kako on kaže, još uvek oprezna.
– Mora se imati u vidu da je udeo loših zajmova sve veći, a to je takođe trošak banke. Tu su i rezervacije za plasmane. Ne može se izdvojiti samo jedan faktor – kaže Dugalić.
Ostavi komentar