Zvanični kurs Evra za dan 30.11.20. :: 117.5822 rsd
Tekst objavljen: 07.10.2017 14:29        


Prostora za poresko rasterećenje plata ima, a za očekivati je da bi u idućoj godini porezi i doprinosi na zarade mogli da budu smanjeni. Fiskalni savet smatra da bi to moglo da bude najmanje dva a najviše za 3,5 odsto, dok bi druga opcija mogla da bude poreske olakšice za novoosnovane firme tokom prvih 12 do 18 meseci.

Ima prostora da se novoosnovane firme oslobode poreza

Članovi Fiskalnog saveta ukazuju da bi porezi i doprinosi na plate mogli da budu smanjeni povećanjem neoporezivog dela zarade i smanjenjem doprinosa za nezaposlenost i zdravstvo.

- Trenutna stopa poreza na zarade od 10 odsto najniža je u regionu i Evropi, tako da nema prostora za njeno dodatno smanjenje. Moguće povećanje prilično niskog sadašnjeg neoporezivog dela zarade koji iznosi 11.790 dinara na 18.500 dinara u 2018. godini. Na taj način bile bi poreski rasterećene zarade manje od prosečnih, a naročito one oko minimalca - ističe Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Kada je reč o doprinosima, stav Fiskalnog saveta je da se razmotri smanjenje doprinosa na nezaposlenost, a razlog za tu preporuku je taj što postoji slaba veza između visine doprinosa i visine naknade za slučaj nezaposlenosti, kao i činjenicu da Nacionalna služba za zapošljavanje ostvaruje suficit.

U Mađarskoj porezi i doprinosi čine 93 odsto neto zarade radnika bez izdržavanih članova porodice, odnosno 70 odsto u slučaju da radnik ima dva izdržavana člana porodice, usled znatnih poreskih oslobođenja, Izvor Fiskalni savet.

- Predlog je da se ukine doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca od 0,75 odsto. I kod doprinosa za zdravstvo postoji prostor za smanjenje, a eventualni manjkovi mogli bi da se namire transferima iz budžeta - ukazuje Altiparmakov.

Inače, osim ovih rasterećenja, Fiskalni savet smatra da je moguće i da se razmotre i predlozi ciljanih poreskih olakšica, koja predlažu poslovna udruženja, poput rasterećenja za novoosnovane firme. Slične olakšice već postoje u Albaniji, Letoniji i Irskoj.

- Važno je da ove olakšice, pre eventualnog usvajanja, budu pažljivo analizirane i dizajnirane u skladu sa karakteristikama domaćeg poreskog sistema. Iako bi pomenute analize tek trebalo uraditi, gruba procena Fiskalnog saveta ukazuje da bi budžetski prostor od tri do pet milijardi dinara bio dovoljan da se osmisli širok program oslobođena poreza i doprinosa, u celini ili delimičnoza novoosnovane privredne subjekte, tokom prvih 12-18 meseci rada odnosno dok ne postignu osetan poslovni promet od četri-pet miliona dinara godišnje - kaže Nikola Altiparmakov.

Međutim, moguća primena ciljanih poreskih olakšica bi smanjila budžetski prostor za opšte smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

Tri opcije za smanjenje poreskog tereta, predlog Fiskalnog saveta

Prva - da se rasterećenje privrede sprovede kroz povećanje neoporezivog cenzusa na zarade sa 11.790 dinara u ovoj na18.500 dinara u 2018. Najveću korist od ovoga bi imali zaposleni sa minimalnim primanjima, koji primaju polovinu od prosečne zarade (raspon opterećenja na neto zaradu od 56 odsto do 65 odsto).

Druga - proporcionalno smanjenje doprinosa na teret poslodavca: ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca (0,75 odsto) i smanjenje doprinosa za zdravstvo na teret poslodavca sa 5,15 odsto na 4,4 odsto. Ova opcija bi jednako proporcionalno rasteretila sve zaposlene Republici, bez obzira na visinu njihovih primanja (raspon opterećenja na neto zaradu 58 odsto do 64 odsto).

Treća - kombinacija prve dve i podrazumeva povećanje neoporezivog cenzusa na 15.500 dinara u 2018. i ukidanje doprinosaza nezaposlenost na teret poslodavca (0,75 odsto) (raspon opterećenja na neto zaradu 57 dosto do 64,5 odsto).

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
mladi preduzetnici plaćanje poreza novoosnovana preduzeća vlasnici firme plaćanje doprinosa

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana