Budžet za 2019. godinu naći će se pred poslanicima ove nedelje. Ministar finansija Siniša Mali planirao je da se izdaci za plate povećaju 22 milijade dinara, dok će za veće penzije biti izdvojeno 35 milijardi dinara.
To znači da će primanja biti veća od osam do 13 procenata. Pre nego što se nađe pred poslanicima, ekonomisti su prokomentarisali hoće li ipak u državnoj blagajni tokom sledeće godine biti prostora za još jednu povišicu.Temelj državne kase jeste rast privrede od 3,5 odsto. Ukoliko rezultati budu bolji od plana, može da se otvori prostor i za dodatno povećanje plata i penzija. Koliko je to i realno?
Nikolić: Moguće povećanje plata i penzija
Saradnik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić kaže da ako bismo išli nekom hronologijom, onda možemo biti optimisti.- Ja verujem da će se vlada ponašati vrlo umereno, konzervativno, štedljivo kao i prethodnih godina. Tako da, ako privredna aktivnost bude dozvolila, svakako će vrlo rado korigovati još jednom, naviše plate i penzije - naveo je Nikolić.
Arsić: I da mogućnost postoji, ne bi trebalo dase iskoristi
Dok Nikolić smatra da taj novac ne bi otišao u potrošnju, kao pre desatak godina, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, ne misli tako. Podseća da su plate ove godine u javnom sektoru porasle oko devet odsto, a toliko je planirano i za sledeću.- Kumulativno povećanje je blizu 19 procenata za samo dve godine. To je brže od rasta BDP-a i brže od rasta plata u privatnom sektoru. Prema tome, čak i da ta mogućnost postoji ona ne bi trebala da se iskoristi - rekao je rofesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
U novcu, ukoliko privreda raste jedan procenat više od očekivanog - poreski prihodi u budžetu bi mogli da se povećaju za oko 12 milijardi. Računice pokazuju da bi građani i penzioneri mogli da se nadaju dodatnom povećanju za nešto više od procenta.
Arsić misli da ne bi trebalo da pravimo takvu vrstu računice, već bi trebalo da razmišljamo dugoročnije.
- Ne da povećavamo dodatno plate i penzije koje ionako rastu brže nego u privatnom sektoru, brže od BDP-a, već bi trebalo razmisliti da li možemo da uradimo nešto da stvorimo uslove da raste privreda brže u narednim godinama, a samim tim da se nastavi održiv rast plata i penzija i u 2020. i 2021 i narednim godinama - navodi Arsić.
Izvesno je da je budžetom za narednu godinu planirano rasterećenje privrede od 0,75 odsto. Taj novac od 12 milijardi dinara, odnosno 100 miliona evra ostaće privredei, umesto da ide u budžet.
Ekonomsiti predlažu ministru da ukoliko se pojavi i višak, da ga možda iskorsititi za dodatno smanjenje poreza privredi.
Petrović: Budžet uravnotežen, plate neopravdano veće
- U osnovi porast penzija odgovara rastu ekonomske snage zemlje. Plate u javnom sektoru su opet povećane više nego što je opavdano. Za 9 odsto će porasti neto plate u javnom sektoru, u privatnom će biti upola manji - oko 5 odsto. To se desilo 2018, to se planira i za 2019. - kazao je Petrović za Prvu TV.To je suviše visok rast plata u javnom sektoru, ocenjuje on.- Ono što nije dobro je što se suviše dalo za penzije i plate u odnosu na javne invsticije, time potkopavate privredni rast zemlje. Zašto bi plate u javnom sektoru rasle duplo brže nego što rastu u privatnom. U privatnom se plate određuju na tržištu, srazmerno rastu produktivnosti - kaže Petrović.Navodeći da će neto plate u javnom sektoru porasti za 9 odsto, Petrović kaže da masa plata ne bi smela da poraste više od rasta privrede, odnosno oko 7-7,5 odsto.
- Otuda ta gimnastika, zabranite dodatno zapošljavanje, smanjiće se dodatno broj zaposlenih i to nije dobro. Ta mera je iznuđena, to se radi već 6-7 godina, morala bi da se napravi sistematizacija, da se odredi koliko gde treba ljudi. Broj zaposlenih se smanjuje jer odlaze u penziju ali odlaze na mestima koja su kritična. Već 2-3.000 ljudi treba zdravstvo, inspekcije trebaju još ljudi i uskoro će doći u pitanje njihovo samo funkcionisanje - kaže Petrović.
Na pitanje o još jednom odlaganju uvođenja platnih razreda, Petrović kaže da se sa tim počelo još 2014. godine i da nije u pitanju lak posao ali da to ne opravdava činjenicu da to pet godina ne može da se uradi.
- Letos su ministarstvo finansija i vlada najavili da će uvesti za sledeću godinu, sad se odustalo zato što osnovne stvari nisu dobro rešene. Prvo što nije dobro rešeno je to što treba ceo držani sektor da obuhvata a ne pojedinačno, vojska i policija su izdvojeni - kazao je Petrović.
Drugo je što je bilo elemenata populizma, "komprimovani su odnosi između najniže i najviše zarade u rasponu od 1:7 a trebalo je 1:12. Onda se shvatilo da neki sektori neće dobiti povećanje 3-4 godine pa se odustalo". Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da rast plata u javnom sektoru sledeće godine ne odgovara rastu ekonomske snage zemlje.
Ostavi komentar