Banke u Srbiji su prošlu godinu završile sa gubitkom od blizu dve milijarde dinara ili oko 18 miliona evra. Tako su se raspršile, doduše slabašne, nade s kraja prošle godine, kada su podaci nagoveštavali optimistički rasplet, tj. mogućnost da banke ipak ostvare neki minimalan profit.
Ali, stvarnost je bila neumoljiva i Narodnoj banci nije preostalo ništa drugo nego da uoči Uskrsa objavi definitivne podatke sa suprotnim, tj. minusnim predznakom.
Ovo je prvi put od 2004. da bankarski sektor u Srbiji, u celini gledano, godinu završi sa minusom na računu. I to je ono što brine čak i više od samog deficita koji i nije tako visok. Druga stvar koja zabrinjava jeste činjenica da je gubitak zabeležila čak, tj. tačno polovina od ukupno 30 banaka koliko ih posluje u Srbiji.
I sad se kao ključno ne postavlja toliko pitanje zašto je gubitak zabeležen, nego da li će taj pad (da ne kažemo baš sunovrat) bankarskog sistema Srbije biti zaustavljen ili – nastavljen?
Donedavno se govorilo da je bakarski sistem najbolji deo celokupnog ekonomskog sistema Srbije. U stvari, on je to zaista i bio. Ali, kao što su ekonomisti upozoravali, nije moguće, bar ne na dugi rok, da privreda jedne zemlje bude u buli, a da bankama cvetaju ruže.
Štaviše, pravo je pitanje, kažu oni, kako je do sada bankarski sektor uopšte poslovao pozitivno, imajući u vidu smanjenje ili veoma blagi rast kreditne aktivnosti, uz rast nenaplativih potraživanja. Bankama je, zaključuju, bilo jako teško da budu profitabilne.
U osnovi to se poklapa sa onim što je, navodeći uzroke gubitaka, naveo Veroljub Dugalić, gensek Udruženja banaka Srbije: dakle, na prvom mestu smanjenje kreditne aktivnosti od deset odsto, zatim pad kamata na kredite i, treće ali najvažnije, nenaplativi zajmovi od gotovo tri milijarde evra.
Nenaplativi zajmovi su prema Dugalićevim rečima premašili tri milijarde evra (300 milijardi dinara). Naravno, najveći problem je privreda, gde nenaplativi krediti dostižu gotovo trećinu (sasvim precizno – 28 odsto) ukupnih kredita. Drugi uzrok je povezan sa prethodnim, a sastoji se od pada kreditne aktivnosti banaka. 
Stvar je krajnje logična: pošto im sve veći broj klijenata, podvlačimo, pre svega preduzeća, nije vraćao kredite, banke su postale opreznije i počele teže da dodeljuju nove zajmove. Tako smo došli u današnju situaciju da privreda trenutno više para bankama daje, tj. vraća kroz otplatu kredita, nego što uzima nove zajmove. Pojava je – opšta i važi za gotovo sve vrste kredita.
Generalno uzevši, ukupna zaduženost građana i privrede bila je krajem marta oko 2.090 milijardi dinara, što je za 50 milijardi (dva odsto) manje nego u februaru. Zaduženost preduzeća (1.360 milijardi) bila je manja za tri odsto. Smanjena je i zaduženost preduzetnika, iako minimalno – za 0,2 odsto (tj. na 109,5 milijardi dinara).
Jedino je, mada opet minimalno, tj. za isto onoliko za koliko je (relativno) opala zaduženost preduzetnika, za 0,2 odsto – povećana zaduženost građana. Ali i tu su zapravo porasli samo gotovinski krediti (za jedan odsto), što može biti loš znak, odn. nagoveštaj da građani u borbi za preživljavanje počinju kreditima da pokrivaju tekuću potrošnju.
O tome svedoče podaci o padu potrošačkih kredita (za trajna potrošna dobra) za 1,5 odsto (iznosili su 25 milijardi dinara) i stambenih za 0,3 odsto (iznosili su 343 milijarde dinara). Banke to (još uvek) tolerišu, jer su građani mnogo bolji dužnici od preduzeća i gotovo stoprocentno ispunjavaju svoje obaveze prema bankama, ali pitanje je, ako se ekonomska situacija u zemlji brzo ne poboljša – dokle će tako biti.
Opadanje kreditne aktivnosti banaka dovodi do smanjenja mogućnosti kompanija za ulaganja i investicije. Isto to, samo iz suprotnog ugla, pokazuje pad zaduženosti u stambenim kreditima. To će se negativno odraziti na građevinsku industriju koja je, opet, povezana sa drugim granama. Sve u svemu, nema mnogo „znakova pored puta” da će privreda Srbije uskoro izaći na zelenu granu.
To je prva stvar od koje naši sagovornici polaze kada se postavi pitanje budućnosti bankarskog sektora u Srbiji. Prognoze, dakle, nisu nimalo optimističke. Ne da se stvari neće popraviti, nego će se neko vreme još i pogoršavati, a ova godina će, tvrde ekonomisti, biti još teža za banke.
Tri su razloga za to. Najpre, obnova aktivnosti u realnom sektoru privrede je slabašna, što znači da će one i dalje muku mučiti sa klijentima. Drugo, problematični krediti će nastaviti da rastu. Da podsetimo, na kraju trećeg tromesečja učešće nenaplativih u ukupnim kreditima iznosilo je 25 odsto, ali se ono, kao što je rečeno na početku ovog teksta, na kraju godine povećalo na 28 odsto.
A biće ih još više. I, treće, nastaviće se odliv kapitala. Naime, domaće banke u stranom vlasništvu, zbog promene evropskih propisa, moraju da smanje rizičnost plasmana na problematičnim tržištima. A, kao što su maločas navedeni podaci dokumentovali, Srbija je visoko rizična zemlja.
Ostavi komentar