Gajenje rena je izuzetno profitabilan posao, a mnogi poljoprivrednici su uslovljeni delom i zbog klimatskih promena da menjaju proizvodnju i novu priliku vide u uzgoju rena
Njegova upotreba u kulinarstvu kao i zdravstvena dobrobit stalno povećavaju tražnju na tržištu, kako domaćem tako i stranom.
Sa jednog hektara dobije se 5.000 kg korena rena. Cena samog ploda je oko 2 evra, ali ozbiljnija zarada se krije u njegovim prerađevinama, konkretno namaza čija cena može da ide i do 2 evra za 100 grama.
U Srbiji već nekoliko godina vlada sve veće interesovanje za uzgoj rena. Najveće interesovanje vlada kod poljoprivrednika koji žele da sa malim ulaganjima na manjim površinama ostvare dodatne izvore prihoda na gazdinstvu, ali ima i onih koji zbog različitih nedostataka žele da promene strukturu sopstvene proizvodnje te na svom gazdinstvu zasade veće površine pod ovom kulturom.
Jedan od najvažnijih razloga je to što je ren dobro prilagođen domaćim agroekološkim uslovima i može da se gaji bez većeg rizika, koji se odnose na nepovoljne vremenske prilike (suša, mraz i sl.).
On je otporan na veoma niske temperature, čak ispod 45 stepeni celzijusa, ali najintenzivnije raste pri umerenim temperaturama od 17 do 20 stepeni. Ne smeta mu ni suša, jer razvija snažan koren i tako uvek pronalazi dovoljno vlage u zemljištu. Ren takođe ne zahteva puno mera nege, zaštite od bolesti i štetočina. Na jednom hektaru dobije se oko 5 tona korena rena.
Težak uzgoj
Ren je zahtevna biljka i za uzgoj zahteva puno pažnje i rada. Stranci koji otkupljuju domaći ren imaju izuzetno visoke standarde, te ovo pravi dodatan pritisak na domaće proizvođače, ali kako oni kažu na kraju se isplati.
- Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju i sve se to radi ručno, ističe jedan domaći proizvođač rena iz Srema.
On dodaje da pošto mora da se okopava dva puta godišnje zbog korova, ali i zbog vađenja same biljke iz zemlje potrebno je mnogo radne snage. Ipak tu nije kraj teškom radu, on tek sledi.
- Sa mašinama se pokriva samo od 20 do 30 odsto grubih radova, sve ostalo rade radnici, kaže naš sagovornik.
Ren se zatim šalje na pranje, čišćenje. Deo tog rena se skladišti, a kako kaže proizvođač, deo ostaje za prerađivanje.
Radnici odustaju zbog suza
Možda i najveći deo posla vezanog za ren, je njegovo prerađivanje.
- U preradi i pakovanju u teglice ima puno posla, veća je i zarada, ali je najveći problem obezbeđenje radne snage. Od ljutine suze oči, pa se često dešava da radnici dođu, pa odustaju – kaže naš sagovornik.
-Ono što je sigurno u čitavoj priči je siguran plasman, na vama je da proizvedete kvalitetan proizvod, pa prodaja neće predstavljati problem, zaključuje on.
Ren, inače, voli duboka, plodna i rastresita zemljišta. Pre sadnje, neophodno je prvo zemljište očistiti od širokolisnih korova. Sadnja je u jesen ili na proleće, krajem marta pa sve do sredine aprila. Razmnožavanje najčešće ide reznicama. Broj reznica po jednom hektartu zavisi od stanja zemljišta, odnosno od njegove plodnosti i vlažnosti. Kreće se u rasponu od 30.000 do 40.000.
Ostavi komentar