Zvanični kurs Evra za dan 26.10.20. :: 117.5929 rsd
Tekst objavljen: 23.09.2017 10:03        


Prema podacima zvanične statistike prosečno domaćinstvo troši više novca nego što zarađuje – u drugom kvartalu ove godine raspolagali su sa 60.195, a potrošili 61.477.

I dalje najviše trošimo na hranu

Srpskom domaćinstvu ništa ne znače ocene Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da su cene stabilne i da je inflacija u planiranim okvirima. Jer mnogo više od njihovih saopštenja građani veruju novčaniku koji im nepogrešivo govori da cene rastu. Da prosečno domaćinstvo troši više nego što zarađuje pokazuju i poslednji podaci zvanične statistike.

U drugom kvartalu 2017. domaćinstva su u proseku raspolagala mesečnim prihodom u novcu i u naturi u iznosu od 60.195 dinara, dok su prosečni rashodi za ličnu potrošnju iznosili 61.477 dinara.

I NBS se dugo hvalila niskom stopom inflacije. Da li je vreme niskih cena prošlo pitanje je koje se postavlja posle poslednjeg izveštaja statistike prema kome su cene robe i usluga od početka godine porasle 2,7 odsto. To je i dalje u granicama planiranog cilja, ali statistika pokazuje da su u avgustu 2017, u odnosu na prethodni mesec, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli 0,5 odsto, a hrana i bezalkoholna pića 0,2 procenta.

Rekreacija i kultura beleže rast cena 2,7 odsto, a komunikacije 0,6 procenata. Niži troškovi su u istom periodu zabeleženi u grupama odeća i obuća 1,3, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 0,4, transport 0,3, a obrazovanje 0,2 odsto.

Najveću stavku u potrošnji domaćinstava čine i dalje izdaci za hranu i bezalkoholna pića, 34,2 odsto, dok se za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva izdvaja 16,6 procenata ukupnih prihoda.

Iako posle ovako sušne godine postoje razlozi za poskupljenje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, stručnjaci smatraju da nije realno očekivati da će se to i dogoditi, najviše zbog niske kupovne moći. Prema rečima agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, do ozbiljnijeg rasta cena hrane neće doći iz tri razloga.

– Rast cena sirovina (pšenice, kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe) zavisiće od cena na berzama. Ono što će sigurno usporavati rast jeste niska kupovna moć građana koja, po pravilu, u slučaju ekstremnog rasta cena, redukuje potrošnju i ide ka jeftinijim namirnicama. A treće je to što bi u slučaju poskupljenja šansu videli i uvoznici, koji bi odmah reagovali i ponudili jeftinije proizvode – kaže on.

Kako su nedavno za „Politiku” izjavili u Ministarstvu trgovine, ukoliko bi i bilo poremećaja na tržištu ili cenovne nestabilnosti, posebno u slučaju brašna i pšenice, država će intervenisati iz robnih rezervi.

Stručnjaci tvrde i da ne bi trebalo očekivati poskupljenje mesa, jer Srbija već sada ima visoke cene ove namirnice. Cene svinja su prošle godine bile između 105 i 110 dinara po kilogramu žive vage, a danas su između 160 i 180 dinara. Svinjari nisu nezadovoljni, jer su u međuvremenu već postigli veću cenu mesa od prošlogodišnje. Slično je sa teletinom. Ona je već dostigla visoku cenu i teško da ima prostora za poskupljenje, s obzirom na kupovnu moć građana. Ne bi iznenadilo da proizvođači pokušaju da nekim neznatnim poskupljenjima ispipaju puls kupaca, ali je pitanje ko će te namirnice kupovati.

Prema analizama lične potrošnje, trpeze su nam, u odnosu na višegodišnji prosek, siromašnije mesom, mlekom, voćem, povrćem i drugim najvažnijim namirnicama, ne mogu se meriti sa evropskim, a pri tom su nam izdaci za hranu najveći u kućnom budžetu.

Posmatrano po stanovniku, potrošnja većine prehrambenih proizvoda u Srbiji tokom 2016. je u padu ukoliko se poredi sa višegodišnjim prosekom (2008–2014), dok u poređenju sa prethodnom 2015. beleži blagi rast kod proizvoda „višeg standarda”, navodi se u analizi „Potrošnja hrane u 2016. godini” koju je objavio agrarni analitičar Vojislav Stanković.

Prema tim podacima, građani Srbije su prošle godine potrošili 44 kilograma svežeg mesa. Od toga, junećeg i goveđeg 3,2 kilograma, svinjskog 14,8 kilograma, živinskog 17,3 kilograma.Za celu 2016. godinu po stanovniku je na raspolaganju bilo tek 700 grama jagnjećeg mesa i četiri kilograma ribe. Za razliku od njega, građanin EU pojeo je 20 kilograma mesa više. Potrošnja svežeg mesa u evropskim zemljama iznosila je oko 65,5 kilograma (junećeg 10,7 kilograma, svinjskog 31,4 kilograma, živinskog 21,6 i jagnjećeg 1,8).

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
potrošnja domaćinstva hrana kupovina potrošači

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana