Hrvatska narodna banka rasprodala zlatne rezerve

Hrvatska narodna banka (HNB) u mandatu guvernera Željka Rohatinskog prodala je zlatne rezerve koje je Hrvatska nasledila raspadom SFRJ.

Odluka Hrvatske narodne banke o prodaji zlata izaziva polemike u javnosti jer, osim što gotovo sve zemlje u svetu imaju određenu količinu zlata kao rezervu, prodaja se odvijala 2001. godine kada je cena bila prilično niska, te je od tada cena zlata višestruko porasla. Cena zlata u vreme kada ga je HNB prodavala kretala se oko 280 dolara za uncu, dok je danas vrednost oko 1.200 dolara.U odgovoru na poslaničko pitanje, Vlada je otkrila detalje tih transakcija, piše Indeks hr.

Kako se navodi u odgovoru Vlade, sredinom aprila 2001. godine, Republika Hrvatska je nakon postignutog sporazuma o podeli dela imovine bivše SFRJ, sačuvanog u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu (BIS), postala vlasnica 13,127 tona zlata koje je, knjiženo je po njegovoj tržišnoj vrednosti na dan priliva, tj. 13 jun 2001. godine, u iznosu od 114.939.321,71 dolara, odnosno 272,35 dolara po unci.

Deo tog zlata bio je sačuvan u fizičkom obliku u Švajcarskoj narodnoj banci, dok se deo nalazio na računima "nealociranog zlata" tj. onog kojim se trguje u nematerijalnom obliku.

"Budući da zlato na gore navedenim računima (po viđenju) ne nosi nikakav prinos Direkcija za upravljanje međunarodnim rezervama i deviznom likvidnošću HNB-a kontaktirala je Svis banku, BIS i Banku Engleske, kao i komercijalne banke s namerom plasiranja zlata u kratkoročne depozite. Kako se tržište depozita zlata nalazi u Londonu, zlato locirano u Njujorku i Bernu premešteno je u London, te se zajedno sa zlatom lociranim u Londonu deponirala kod BIS-a na rok od dva meseca. Na taj način je po dospeću depozita svo zlato HNB trebalo da bude locirano u Londonu", navodi se u odgovoru Vlade.

Vlade navode da su depoziti u zlatu plasirani u dva navrata po ukupno 3 iznosa, sa istim datumom dospeća, 25. septembar 2001. godine. Prvo je dan depozit sa računa u Londonu, a zbog potrebne najave izvršenja transakcije zlato sa računa u Bernu i Njujorku imalo je datum namirenja 3 radna dana kasnije. Kamata na plasirane zlatne depozite obračunata je u dolarima po ceni koja je bila aktuelna na dan ugovaranja transakcija 20 jul 2001. godine, 268,10 dolara za uncu, a po dospeću je isplaćena na dolarski račun NBS na FED-u. Iz Vlade prodaju međunarodnih rezervi pojašnjavaju time što HNB tada nije bio zaštićen u slučaju pada cene, te da je nemoguće predviteti kretanje cene zlata, dok se kod instrumenata sa fiksnim prinosom može proceniti dobit u budućem periodu.

"Dana 22. avgusta 2001. godine doneta je odluka o prodaji zlata iz portfelja međunarodnih rezervi sa" forvard "valutom 25 septembar 2001. godine, kada su dospevali depoziti deponovani kod BIS-a. Direkcija za upravljanje međunarodnim rezervama i deviznom likvidnošću HNB- a je, uz prethodnu analizu, predložila da se za donji limit prodaje postavi cena od 276 dolara po unci. Ta cena obezbeđivala je prinos u

Zlato je prodato sa datumom 25 septembar 2001. godine, a prodajna cena je iznosila 277,78 dolara za uncu.

Osim toga, Hrvatskoj je u procesu sukcesije, temeljem dokumenata potpisanih u junu 2004. i maju 2005. godine, pripao i 23-procentni udeo u zlatu koje je bilo sačuvano kod centralne banke Francuske i poslovne banke Kredit Svis u Cirihu. To zlato je, kako navodi Vlada prodato po nalogu Ministarstva finansija, u čijoj je ingerenciji raspolaganje imovinom bivše SFRJ, a na čijem čelu je tada bio Ivan Šuker.

"Prodaja zlata obavljena je 29. novembra 2005. godine i to: 42.494,396 unci zlata prodato je za 21.058.097,94 dolara po ceni od 495,55 dolara te 20.350,758 unci za 10.096.011,04 dolara po ceni 496 , 1 evra. Prodajom tog zlata Republika Hrvatska ostvarila je ukupno 31.154.108,98 dolara", navode iz Vlade.