NJUJORK, 6. januara (Tanjug) - Zagreb bi prodajom četvrtine Hrvatske elektroprivrede (HEP) mogao da namakne oko 4,6 milijardi kuna (607 miliona evra), što neće biti dovoljno za preuzimanje Ine iz ruku MOL-a, ocenjuju analitičari "Blumberg Intelidžensa". Njujorška agencija piše da za 4,6 milijardi kuna može da se kupi samo 15 odsto deonica Ine, prema sadašnjoj ceni na berzi, prenosi tportal.
"MOL drži 49 odsto deonica Ine, a hrvatska vlada 45 procenata. Prema vrednosti na berzi, MOL-ov udeo vredi 17,4 milijarde kuna. Drugim rečima, vlada bi trebalo da proda 80 posto HEP-a kako bi preuzela Inu", navode "Blumbergovi" analitičari.
Nakon Inicijalne javne ponude (IPO), kako dodaju, HEP bi na berzi vredeo oko 18,4 milijarde kuna i postao bi 43. najveća energetska kompanija u Evropi, uporediva sa švajcarskim BKW-om ili nemackim Uniperom.
"Verovatni kupci akcija HEP-a bili bi hrvatski penzioni fondovi. Inostrani investitori će biti oprezni zato što hrvatska vlada želi da zadrži potpunu kontrolu nad HEP-om", zaključuju analitičari "Blumberga".
Tportal se u nastavku teksta bavi pitanjem treba li uopšte prodati HEP i podseća da su neke zemlje odavno privatizovale sektor proizvodnje električne energije, dok druge čuvaju proizvodnju struje u državnim rukama.
Zagovornici privatizacije po modelu koji predlaže premijer Andrej Plenković i njegova desna ruka Martina Dalić (prodaja 25 posto HEP-a minus deonica kako bi država zadržala upravljačka prava) navode da bi prodajom u HEP ušla kultura upravljanja koju ima privatni sektor, navodi se u članku.
"Dakle, HEP bi postao ''privatniji'' zbog zahteva novih vlasnika koji bi došli iz korporativnog sveta, ali bi država i dalje imala glavnu reč".
Protivnici privatizacije još su jasniji u svojim argumentima - navode da se energetska nezavisnost zemlje ne može čuvati prodajom energetske kompanije i da problem Ine ne sme i ne može da rešava HEP, piše tportal.
Ostavi komentar