Gotovina, već godinama prvi izbor plaćanja hrvatskih građana, u recesiji je dobila još više simpatizera. Broj kartica u 2013. smanjen je spram onog od godinu ranije za šest posto, a najviše se smanjio broj debitnih kartica, koje su i najviše u opticaju.
Građani su karticu često doživljavali kao posuđeni, a ne stvarni novac i zato trošili više, kaže poslovni savetnik Saša Petar. - Čarolija koju daju kartice, a to vam je - dali ste karticu, dobili ste robu i vratili ste karticu... Nemate osećaj da ste nešto potrošili - kaže za Al Jazeeru Petar.
Ipak, od početka finansijske krize, karticama pristupaju sa sve većim oprezom - a neki i sa makazama u ruci.
Sve više se troši samo onoliko koliko se ima, jer sva dugovanja sada dolaze na naplatu i država za neplatiše više nema razumevanja.
Više od 300.000 građana živi s blokiranim računima, navodi Al Jazeera, a smanjen je i dozvoljeni minus na tekućim računima.
Ulogu kontrolora potrošnje preuzela je i država. Banke je zakonom obavezala da građanima ponude kredite kako bi minuse na tekućim računima smanjili na nivo jednomesečne plate.
Ostavi komentar