Od prvog jula cena obaveznog osiguranja vozila u Srbiji veća je za 45 odsto. Takvu odluku donela je Narodna banka, na predlog Udruženja osiguravača. Enormno poskupljenje obaveznog osiguranja vozila moglo bi da bude delimično opravdano ukoliko osiguravači višestruko povećaju isplate po polisi.
Kako prenosi B92, osiguravajuće kuće su još 2009. godine uspele da u Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju proguraju član koji im dozvoljava kartelsko dogovaranje minimalne cene koja je ista za sve kuće.
Stručna javnost saglasna je da svako povećanje cena obaveznog auto-osiguranja veće od pet odsto mora javno da se obrazloži, što u ovom slučaju nije učinjeno. Neki argumentovano tvrde da je osiguranje naprotiv, trebalo da pojeftini.
Urednik revije SAT, Mladen Alvirović, takođe ne opravdava poskupljenje od 45 posto preko noći, ali se nada da će to doneti neki boljitak za osiguranike.
- U ovom trenutku maksimalni iznos štete koji može da se isplati po polisi obaveznog osiguranja je 73 hiljade evra. To je manje nego u Albaniji, Crnoj Gori, manje nego u bilo kojoj zemlji oko nas. Od oktobra bi taj limit trebalo da se poveća na milion evra. Time bi smo dobili situaciju da neko ko je ne daj bože ostao invalid u nekoj nesreći ne čeka da onaj ko je izazvao nesreću plaće doživotno izdržavanje, već svoje novce za dalje lečenje dobija od osiguranja - smatra Alvirović.
Zahtev Udruženja osiguravača Narodna banka je odobrila u aprilu, sa početkom primene za 90 dana, odnosno 1. jula. Ipak, javnost je za poskupljenje saznala tek sredinom juna, petnaestak dana pre stupanja nove cene na snagu.
- Sada je samo pitanje da li ćemo mi kao građani, stručna javnost, NBS, da li ćemo naterati osiguranja da rade svoj posao tačno kako treba. Da prestanu da se daju crne provizije tehničkim pregledima ispod ruke, da počne brža isplata šteta, da se ne zakida baš na svakom evru, da imamo bolju uslugu, ako moramo već više da platimo - kaže za B92 Alvirović.
Sve je to šuplja priča, ovo je najobičnija krađa.
Nije uopšte poenta u tome da li će vozači imati koristi, nego u tome da li će njihove žrtve imati koristi, i gospodin Alvirović priča upravo o tome. A njihove žrtve smo u principu svi mi koji se krećemo po javnim putevima, bez obzira na način kretanja. To je otprilike 20000 povređenih/poginulih ljudi godišnje, i odgovarajuća finansijska šteta je znatno veća od dosadašnje ukupne mase novca od osiguranja.