Gube li banke bitku sa zaduženim u "švajcarcima"

Posle presude Evropskog suda pravde u slučaju Rumunije, nacionalni sudovi su dužni da primenjuju Direktivu Evropske zajednice 93/13/EEZ o nepoštenim odredbama u potrošačkim ugovorima, a među njima je i Srbija.

Nakon što je Evropski sud pravde ocenio da je rumunska banka Romaneaska trebalo da pruži dovoljno informacija klijentima prilikom uzimanja kredita u francima o svim rizicima zaduživanja u stranoj valuti, nacionalni sudovi su dužni da primenjuju Direktivu Evropske zajednice 93/13/EEZ o nepoštenim odredbama u potrošačkim ugovorima, a među njima je i Srbija.

Centar za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF Srbija smatra da su time date jasne smernice nacionalnim sudovima kako da postupaju po tužbama korisnika kredita indeksiranih u švajcarcima i da je ishod tih presuda gotovo izvestan u korist dužnika.

Za to daju nekoliko razloga:

1. Reklamne poruke su uvek ukazivale na "ostvarivanje sna" uzimanjem kredita u švajcarskoj valuti. Čak ni odlaskom u banku, klijenti nisu primili nikakvo upozorenje, već naprotiv, dobijali su obaveštenje da se radi o stabilnoj valuti.

2. Švajcarski franak važi za "safe haven" valutu, što znači sigurnu luku za investitore, a domaće banke su, kao neko ko se bavi analizom deviznog tržišta, znale šta se sprema. U franak se, kako objašnjava advokat Jelena Pavlović, "beži kada tržište postane nestabilno". Investitori žele da očuvaju vrednost svoje imovine u doba nestabilnosti i kupuju je, zbog čega njena (CHF) vrednost raste. Domaće banke su to znale, a nisu upozorile klijente, smatra Pavlović.

3. Banke su, prema njenim rečima, znale da indeksacija u francima nosi dvostruki valutni rizik i da Narodna banka Srbije ne utiče na odnos dinara i franka, dok u odnosu na evro vrši intervencije, i o tome nisu informisale klijente.

- Klijenti nisu znali da ako franak ojača da neće moći da ga konvertuju u evro, kao ni da se oslobode duga prodajom stana - tvrdi Pavlović.

4. Korisnik je valutno neusklađen za takvu vrstu kredita - neusklađena su mu primanja i obaveze. Potrošač nije mogao sam da proceni ukupan trošak kredita, ekonomske posledice, kao i rizike, posebno kada mu jezarada u drugoj valuti.

Takav epilog – delimična ništavost, imaće za efekat da ugovor ostane na snazi, a da se odredbe o indeksaciji kredita koje predviđaju otplatu po Planu plaćanja u švajcarskim francima stave van snage. To će, kako se nadaju u Centru za zaštitu korisnika bankarskih usluga CHF u Srbiji, konkretno značiti da će banke biti u obavezi da preračunaju sva dugovanja po prvom, početnom kursu, i da tu razliku vrate korisnicima, koji mogu ukoliko žele, da pretplaćene iznose iskoriste za prevremenu delimičnu otplatu.