Grčka je pristala na kompromis u pogledu novih reformu nastojeći da prekine zastoj u pregovorima sa poveriocima, Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom, kako bi deblokirala isplatu nove tranše iz međunarodnog paketa pomoći, saopštili su zvaničnici EU, prenosi agencija AFP.
"Vrlo sam zadovoljan ishodom razgovora", rekao je na konferenciji za novinare u Briselu Jerun Dajselblum, šef evrogrupe koji je i ministar finansija Holandije.
Dajselblum je objasnio, kako prenosi britanski Gardijan, da su se dve strane (grčka i kreditori) složile da nastave razgovore o nizu reformi, uključujući reformu tržišta rada i pitanje kolektivnog pregovaranja o platama, reformu poreskog i penzijskog sistema, itd.
Ako se postigne sporazum na nivou radnih timova, onda može doći do političkog sporazuma... a tada bi poverioci takođe mogli da razmotre pitanje "srednjoročnog smanjenja duga" Grčkoj, prenosi britanski list.
Dajselblum je naveo da se obe strane zalažu za promenu fokusa u grčkom spasilačkom programu, koji bi se umesto na štednju usredsredio na strukturne reforme.
Te reforme bi mogle da stvore ''fiskalni prostor", koji bi Grčka onda mogla da iskoristi za finansiranje mera za podsticanje privrednog rasta.
Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Pjer Moskovisi kazao je na istoj konferenciji za medije da se obe strane zalažu za postizanje sporazuma o novim fiskalnim merama.
Funkcioneri koji predstavljaju kreditore vratiće se u Atinu "u vrlo kratkom roku" radi novih razgovora, rekao je Dajseblum, dodajući da će oni raditi s grčkim vlastima na dodatnom paketu strukturnih reformi i regulativi za tržište rada.
Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos se saglasio sa merama koje će automatski biti pokrenute ukoliko Atina ne ispuni budžetske ciljeve, rekli su za AFP neimenovani evropski izvori.
Te mere međutim tek treba da odobri grčki parlamenta, što je, kako navodi francuska agencija, korak koji je predstavljao problem kod prethodnih dogovora.
Pregovori evrozone i MMF povodom grčke dužničke krize su mesecima bili u zastoju zbog neslaganja između Brisela i međunarodne finansijske institucije sa sedištem u Vašingtonu oko pitanja ublažavanja tereta duga Atini i budžetskih ciljeva, dok se istovremeno Atina protivila dodatnim reformama.
Tržišta širom sveta su bila u strahu od povratka "Gregzit" krize, budući da Atini preti rizik od bankrota ukoliko ne odblokira najnoviju tranšu pomoći iz spasilačkog paketa teškog 86 milijardi evra, koji je ugovoren 2015. godine, dodaje AFP.
Ostavi komentar