Kontrole kapitala uvedene u Grčkoj će po svoj prilici ostati na snazi mesecima a bankama će za opstanak biti potrebne milijarde evra svežeg kapitala, možda čak i nacionalizacija, upozoravaju stručnjaci iz grčkog bankarskog sektora.
Jučerašnja odluka da se banke zatvore i uvedu kontrole kapitala bila je teška, ali bi ponovno otvaranje banaka i iznalaženje načina za ukidanje kontrola kapitala moglo da se pokaže kao još teže, navode stručnjaci, a prenosi Rojters.
Premijer Grčke, Aleksis Cipras, sazvao je za 5. jul referendum na kom građani treba da se izjasne da li su za ili protiv prihvatanja najnovijeg predloga međunarodnih kreditora, koji su, pak, poručili da su vrata za pregovore i dalje otvorena i upozorili da bi zaokruživanje opcije "ne" na referendumu značilo izlazak Grčke iz evrozone.
"Prema najboljem scenariju, Grčka će pronaći način da otvori banke kada je planirano, stabilizuje sektor kao Kipar i izbori se sa visokim nivoom nenaplativih kredita i smanjenom likvidnošću. Međutim, veliki je rizik da će država bankrotirati, a sa njom i bankarski sektor", rekao je za Rojters stručnjak za restrukturu banaka koji je želeo da ostane anoniman.
"Prema lošem scenariju, ulazimo u nepoznate vode i mogli bismo da završimo u ruševinama sa nacionalizovanim bankama", dodao je on.
Banke u Grčkoj su juče zatvorene posle odluke Ciprasa da raspiše referendum, uz dnevni limit podizanja novca sa bankomata od 60 evra, nakon što su Grci tokom vikenda podigli velike sume novca. Od početka godine, iz grčkih banaka odlilo se oko 40 milijardi evra ušteđevine, odnosno oko jedne četvrtine depozita.
Evropska centralna banka (ECB) je u subotu saopštila da neće povećavati limit za finansiranje grčkih banaka, u jeku bojazni da bi Grčka u utorak mogla da doživi bankrot, što je podiglo verovatnoću zatvaranja banaka i restrikcija na podizanje gotovine, smatraju analitičari. ECB je zadržala hitno finansiranje grčkih banaka na nivou dogovorenom u petak, koji iznosi 89 milijardi evra.
Grčka nije prva evropska zemlja koja je uvela kontrole kapitala, posle finansijske krize iz 2007/09. to su učinili i susedni Kipar i Irska, čije je iskustvo pokazalo da su takve mere retko kratkoročne.
Kipar je u proleće 2013. zatvorio banke na dve nedelje i ograničio podizanje gotovine sa bankomata. Kontrole kapitala ostale su na snazi dve godine, ali je Kipar pohvaljen za stabilizaciju finansijskog sektora i sprečavanje dugoročne i duboke recesije.
Island je uveo kontrole kapitala 2008, posle kolapsa banaka, a popuštanje restrikcija počelo je tek ovog meseca.
"Jednom kada zatvorite banke, sve se odvija veoma brzo, jer svaki dan zatvorenih vrata pojačava svest o posledicama takve odluke. Lakše je zatvoriti banke nego ponovo ih otvoriti. Morate imati veoma jasan plan šta će se dešavati kada ih otvorite", rekao je izvor.
Likvidnost grčkih banaka i snaga njihovih bilansa stanja biće ključni faktor koji će odlučiti koliko će trajati i kakve će biti kontrole kapitala. Visokokvalitetni kapital u grčkim bankama iznosi manje od devet odsto ukupnog kapitala, što je nivo kog investitori smatraju minimalnim neophodnim. Taj nivo je, međutim, znatno manji u Eurobanci, gde iznosi 4,9 odsto, i Alpha banci, gde je 8,3 odsto, navodi analitičar Sitigrupa, Ronit Gose.
U slučaju da program hitne pomoći za likvidnost grčkih banaka (ELA) bude obustavljen, banke bi mogle da budu nacionalizovane, upozoravaju analitičari.
Cipras je po svoj prilici svestan političkih rizika koje nose kontrole kapitala. Kada je Argentina zamrzla pristup bankarskim depozitima u decembru 2001, posledice su bile tako ozbiljne da su predsednik, a potom njegov naslednik podneli ostavke u roku od mesec dana, navodi Rojters.
Ostavi komentar