Kako bi privukla bogate investitore i ubrzala ekonomski rast zemlje, Grčka će svima koji plate 100.000 eura dati svoje prebivalište i pasoš
Naime, Vlada u Atini se muči s pronalaskom novih načina za rast ekonomije od početka svog mandata te se, kako piše Bloomberg, setila tzv. non-dom programa.
Reč je o statusu osobe koja živi u određenoj državi, koja ne treba plaćati porez na novac zarađen izvan države. Program je inače veoma popularan u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ipak, budući da ta država vrlo skoro više neće biti članica Evropske unije, Grčka bi time postala primamljiva opcija, piše Novac.hr.
Novim programom bi investitori, koji bi se preselili u Grčku, platili 100.000 evra jednokratnog “poreza” i još 20.000 eura za svakog člana porodice. Morali bi provesti najmanje 183 dana godišnje u Grčkoj i bili bi u obavezi da investiraju 500.000 eura u grčku ekonomiju tokom prve tri godine svog boravka tamo.
Investitorima koji bi u Grčku uložili 1,5 miliona eura, plaćanje prebivališta bi se smanjilo na pola, dok bi investicija od tri miliona eura značila da bi ih grčki pasoš, odnosno pasoš Evropske unije, koštao 25.000, umesto 100.000 eura. Kako buduće vlade ne bi promenile uslove, uvedena je i klauzula koja to onemogućava, a program će trajati 15 godina.
Drugi, i odvojeni, predlog jeste osmišljen kako bi se privukao što veći broj kompanija u Grčku.
On, pak, znači da bi neka kompanija trebala platiti jednokratni 15-postotni porez za sedište u toj članici EU.
Iako različita, oba plana za cilj imaju podsticanje investicija u tehnološki sektor, otvaranje novih radnih mesta, smanjenje poreza za osobe na upravljačkim pozicijama kompanija te privlačenja što većeg broja ljudi u Grčku, budući da se i ona muči s odlivom stanovništva. Dodatno, Vlada je i pokrenula dugo najavljivani Hellinikon projekat, a reč je o transformaciji zapuštenog prostora predviđenog za vazdušnu luku u veliko naselje nadomak Atine.
Za taj je projekt već izdala dozvole kanadskom Eldorado Goldu, a u planu je i brza implementacija privatizacionog programa. Sve navedeno bi u konačnom, prema računicama Vlade grčkog premijera Kiriakosa Mitsotakisa, dovelo do željenog ekonomskog rasta od 2,8 odsto u sledećoj godini, što su kreditne i ostale institucije proglasile izuzetno optimističnim.
Ostavi komentar