Svaki treći račun u Srbiji se ne plaća na vreme, pokazuje istraživanje "Evropske navike plaćanja" kompanije EOS koja se u Srbiji bavi naplatom potraživanja.
Osim toga, prosečni rok plaćanja obaveza u Srbiji, i za građane i za pravna lica je 46 dana, što je među najdužim rokovima, odmah iza grčkih 51 dan. Recimo prosečan rok plaćanja u Istočnoj Evropi je 36 dana, a u Zapadnoj Evropi 32 dana.Prema rečima, Ivana Nikolića, direktora Centra za istraživanje i razvoj Ekonomskog instituta, nelikvidnost je već decenijama jedan od najvećih problema srpske privrede.
"Nelikvidnost je strukturni fenomen, a teško je utvrditi da li je ona uzrok ili posledica potraživanja koja se ne plaćaju. Mi imamo dobre zakonske propise koji se često selektivno primenjuju ili uopšte ne primenjuju", ističe Nikolić.U anketi u kojoj su učestvovali menadžeri iz 200 preduzeća njih 61 odsto je istaklo da je najvažniji razlog neplaćanja nelikvidnost i u 35 odsto slučajeva izostanak naplate kod vlastitih kupaca. Takođe, dok kod nas se u 13 odsto slučajeva navodi namerno neplaćanje, a u Istočnoj Evropi nema takvih odgovora.Kada se radi o građanima, u Srbiji je glavno objašnjenje za neplaćanje obaveza "trenutni problemi u likvidnosti", dok je u Istočnoj Evropi nezaposlenost, a na drugom mestu prezaduženost.
Kada se radi o rokovima plaćanja, fizička lica u Srbiji plaćaju obaveze u roku od 30 dana što je i prosek Istočne Evrope. S druge strane, privreda plaća za 46 dana u proseku u odnosu na istočnoevropskih 42 dana. Ni duži rokovi ne pomažu, pa smo na dnu tabele po procentu izmirivanja svojih računa na vreme, što čini svega 67 odsto ljudi, a posebno loša navika plaćanja je u sektoru trgovine. U Srbiji, kao i u Evropi potpuno nenaplativa potraživanja iznose četiri odsto ukupnih potraživanja.Ono u čemu smo najgori u Evropi je kašnjenje nakon isteka roka za plaćanje. Kod nas to kašnjenje iznosi 50 dana, a u Istočnoj Evropi 21 dan. Takođe prednjačimo i po procentu nenaplativih i zakasnelih potraživanja koji kod nas iznosi 31 odsto, a u Istočnoj Evropi 26 odsto.
Prema rečima Jelene Jović Milentijević, direktorke EOS-a, u Srbiji i u Evropi se beleži pogoršanje u dužini rokova plaćanja i urednosti kompanija."Procenat pravovremeno izmirenih računa blago opada, a prodavci daju sve duže rokove plaćanja. Međutim, to nije doprinelo ažurnijem plaćanju već obrnuto", ističe ona.
Takođe, ono što razlikuje Srbiju i ostatak Evrope je i to što se u inostranstvu mnogo više koriste usluge spoljnih eksperata u upravljanju potraživanjima."U Zapadnoj Evropi 44 odsto kompanija koje rade sa stanovništvom i 48 odsto koje rade sa pravnim licima koriste spoljne konsultante za naplatu potraživanja.
U Srbiji je to osam i 19 odsto. Preduzeća se potraživanjima u Srbiji bave ili interno ili u velikom broju slučajeva se uopšte ne bave", napominje ona dodajući da je to pre svega zbog nepoverenja koje firme imaju prema spoljnim saradnicima i uverenja da je ta usluga skupa."Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje preduzećima od opšteg ekonomskog značaja da predaju naplatu potraživanja spoljnim saradnicima osim ako dužnici ne daju saglasnost, što je u praksi nemoguće. Po ovome smo fenomen", ocenjuje Milentijevićeva, dodajući da je veliki problem i sudska praksa - glavni razlog zašto imamo problem sa nelikvidnošću.
Najčešće posledice loših navika plaćanja su smanjenje investicija i teškoće u likvidnosti. Preduzeća iz Istočne Evrope su recimo kao glavnu posledicu zakašnjenja u plaćanjima naveli zastoj u dobiti i više troškove kamata.
Preduzeća ni u Srbiji ni u Evropi ne veruju da će se u naredne dve godine situacija popraviti. U Srbiji tako misli 49 odsto firmi koje rade sa stanovništvom i 58 odsto onih koji rade sa preduzećima. U Istočnoj Evropi polovina preduzeća ne očekuje bilo kakve promene kod naplaćivanja potraživanja.
Ostavi komentar