Preduzeća se, uprkos očekivanom pojeftinjenju kredita u domaćoj valuti, zadužuju isključivo u devizama. Privrednici trenutno otplaćuju 11 milijardi evra kredita
Pad kamatne stope Narodne banke Srbije, na osnovu koje se formiraju sve ostale stope na dinare u našoj zemlji, sigurno dovodi do pojeftinjenja kredita u narednom periodu. Ali isključivo dinarskih, na koje je usmereno sve više građana. Privreda se, međutim, i dalje najviše zadužuje u evrima, jer joj je tako - jeftinije.
- Referentna kamatna stopa je na izuzetno niskom nivou u odnosu na stanje koje smo imali pre nekoliko godina, kada je ona iznosila 18 odsto - podseća Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Prema njegovim rečima, logično je da dinarski krediti sada pojeftine, ali u kolikom procentu će to biti zavisi od same banke i njenih dinarskih izvora.
| DUG GRAĐANA Ukupni dugovi stanovništva premašili su 846 milijardi dinara, što je iznad sedam milijardi evra. Podaci Kreditnog biroa pokazuju da se približavaju iznosi gotovinskih i stambenih kredita: za uzajmljeni keš dugujemo 306,87 milijardi dinara i još 83 milijarde na ime refinansiranja, a za stambene zajmove 381,83 milijarde dinara. U Udruženju banaka razloge za ovo vide u univerzalnosti gotovinskih kredita koji mogu da se koriste za razne kupovine, "od haljine do ogreva". |
- Snižavanjem referentne kamatne stope sa četiri na 3,75 odsto NBS želi da podstakne rast dinarskih kredita, u cilju smanjenja rizika od izloženosti građana kreditima s promenljivom kamatom - navodi Dugalić.
I stanovništvo i privreda, ukupno gledano, najviše su zaduženi u evrima. Krediti vezani za evro i za građane su jeftiniji u odnosu na dinarske, ali su za njih ipak - neisplativi. Jer, da bi dobili zajam u evrima, građani moraju da polože depozit od najmanje 30 odsto. Praktično, na svakih 1.000 uzajmljenih evra, dužnik banci mora da uplati 300 evra da bi uopšte dobio kredit. Zato su dinari daleko povoljniji za stanovništvo od kredita u deviznom znaku. I to je razlog zašto su dinarski krediti kod građana u stalnom porastu. Izuzetak su, naravno, stambeni zajmovi, koji su gotovo svi u evrima.
Kod privrede je pak situacija drugačija. Kompanije se uglavnom opredeljuju da se zaduže u evrima, zato što su kamatne stope niže nego na dinare.
- Šestomesečni euribor, za koji se vezuju kamatne stope za kredite indeksirane u evrima, negativan je, pa su ti krediti jeftiniji od dinarskih - naveo je Dugalić.
Inače, bankarski krediti privredi su posle duže vremena stagnacije porasli za 5,2 odsto tokom avgusta ove godine. Privrednici trenutno otplaćuju 1.396 milijardi dinara kredita, što je oko 11 milijardi evra. U odnosu na jul, zaduženost privrede porasla je za 69 milijardi dinara.Porast ovih kredita Dugalić smatra ohrabrujućim znakom za domaću ekonomiju.
- Ako nema kredita koje koristi privreda, podrazumeva se da nema ni značajnijih ulaganja, ako nema investicija, onda nema zaposlenosti, nema proizvodnje, a to znači da onda nema ni rasta društvenog proizvoda ni rasta standarda. Zato je ovaj rast kredita preduzeća veoma značajan - zaključuje Dugalić.
"Praktično, na svakih 1.000 uzajmljenih evra, dužnik banci mora da uplati 300 evra da bi uopšte dobio kredit."
Ovaj deo mi nije jasan, kako vi kazete, ja da bi uzeo kredit od 20.000e, treba banci da uplatim 6.000e, onda pored toga jos da platim i ostatak cene stan, efektivno dobijajuci kredit od 14.000evra. Koliko sam se ja raspitivao ucesce je obavezni deo koji placamo prodavcu za stan, a ne banci.