Procenjuje se da je oko 6.000 domaćinstava u niškim prigradskim naseljima i selima dobilo višestruko uvećana poreska rešenja.
Razlog za to je, kako glasi zvanično objašnjenje gradskih čelnika, "pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko". Reč je uglavnom o žiteljima takozvane sedme gradske zone čiju najvredniju imovinu predstavljaju upravo njive i drugo poljoprivredno zemljište.
| Odbornik koalicije "Niš, moj grad" Branislav Jovanović međutim kaže da su poreska rešenja višestruko uvećana jer su uvećane poreske stope. "Istina će izaći na videlo na narednoj sednici Skupštine grada kada aktuelna vlast izađe sa predlom za smanjenje poreza", rekao je Jovanović. Prema njegovim tvrdnjama, poreske stope najpre su 300 odsto uvećane 2014. godine, a ove godine ponovo i to prvenstveno za sedmu gradsku zonu. "Ta zona jeste proširena Generalnim urbanističkim planom, ali presudno je povećanje poreske stope i želja vlasti da ovim putem ostvari dodatni prihod od 40 miliona dinara", rekao je Jovanović. On je kao primer drastično viših poreskih rešenja naveo porodice iz Donjeg Međurova - jednoj je, prema njegovim rečima, prošle godine stiglo poresko rešenje od 3.389 dinara a sada od preko 74.000 dinara, dok druga umesto 1.700 dinara treba da plati 146.000 dinara. |
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović rekao je da se traži rešenje poblema i izrazio nadu da će se predlog rešenja naći u Skupštini grada na prvoj narednoj sednici.
"Ima puno ideja i predloga od različitih organizacija i institucija. Počeli smo da tragamo za rešenjima utvrđujući kako je to u drugim gradovima rešavano", rekao je Bulatović novinarima u pauzi skupštinskog zasedanja.
Bulatović je rekao da je namera grada da pomogne ljudima jer se radi o "zaista velikim iznosima".
On je izjavio da rukovodstvo grada trpi već nekoliko nedelja velike kritike, ali neopravdano, jer nije dovelo do sadašnje situacije.
Prema njegovim rečima, prethodna gradska vlast je 2011. godine, usvajajući Generalni urbanistički plan, napravila značajno veći obuhvat gradskog građevinskog zemljišta na račun poljoprivrednog zemljišta.
"Tokom 2012, 2013. i 2014. godine usvojili su planove koje su poslali u katastar na sprovođenje, a katastar je sada isporučio rešenja u kojima sada u selima umesto poljoprivrednog imamo gradsko građevinsko zemljište", rekao je Bulatović.
Ostavi komentar