Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) na kraju trećeg tromesečja 2018. godine, neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je 39,1 milijardu dinara, što predstavlja rast od 2,7 procenata, saznaje Kamatica.
U dobrovoljne penzijske fondove u prva tri tromesečja uplaćeno je 863,66 miliona dinara. Do kraja juna ove godine ukupno je uplaćeno 847,43 miliona dinara, a od tog broja 34,3 procenta su individualne uplate, 28,7 procenata je bilo po osnovu uplata poslodavaca svojim zaposlenima, dok se 37 odsto odnosi na uplate preko penzijskog plana.
| Dobrovoljni penzijski fondovi najviše ulažu na rok od dve do pet godina Na kraju trećeg tromesečja 2018. godine, 17 procenata državnih dužničkih instrumenata imalo je rok dospeća do godinu dana, 18,5 odsto od jedne do dve godine, dok je najveći procenat oročen na rok od dve do pet godina, čak 43,5 posto. Na period od pet do deset godina oročeno je 17,9 procenata sredstava, a tek nešto više od 3 procenta je oročeno na period duži od deset godina. Prosečna ročnost sredstava uloženih u državne dužničke instrumente je 3,7 godina. |
„Veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova predstavljaju kompanije sa velikim brojem zaposlenih. Ušteda je moguća s obzirom na to da se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 5.757 dinara, po zaposlenom mesečno, kao i da se uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog, oslobađaju plaćanja poreza“, objašnjavaju u NBS.
Za razliku od štednje građana, novac kojim raspolažu dobrovoljni penzijski fondovi nalazi se najvećim delom u dinarima, čak 85,96 odsto. Preostali deo, od 14,4 procenta, je u evrima i dolarima.
Kako Kamatica saznaje najviše novca dobrovoljni penzijski fondovi ulagali su u državne obveznice i one su činile nešto više od 83 procenta ukupne imovine. Zatim, novca ima i u akcijama 8,55 procenata, kao i na kastodi računima i oročenih depozita kod banaka i to 6,93 procenta, a manje od jednog procenta sredstava uloženo je u obveznice Evropske banke za obnovu i razvoj kao i u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova.
Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima:
|
„Naknade su parametar koji građani treba da imaju u vidu kod izbora fonda, ali ih ne treba posmatrati izolovano. Visina naknade zavisi i od aktivnosti investiranja. Po pravilu, aktivniji fondovi, namenjeni mlađim osobama, koje će doprinose uplaćivati u dužem vremenskom periodu, u većem procentu investiraju u složenije instrumente i preuzimaju veći nivo rizika, te se od takvih fondova očekuje veći prinos, zbog čega imaju i više naknade. S druge strane, fond koji investira pasivno i u sigurnije finansijske instrumente trebalo bi da ima i manje naknade. Planirano ulaganje sredstava članova fonda, očekivani prinos i nivo rizika koji se preuzima, kao i naknade koje društva naplaćuju, treba posmatrati zajedno pri donošenju odluke o izboru fonda“, savetuju u Narodnoj banci Srbije.
Krajem juna 2018. godine ovi fondovi imali su 188.840 hiljada korisnika, koji su sklopili 257.484 ugovora. Broj onih koji su članovi dva ili više fonda iznosi je 40.231, što čini 21 procenat od ukupnog broja svih članova.
Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova je 46 godina, najviše korisnika je u starosnoj dobi od 40 do 60 godina, oko 62 procenta.
Ostavi komentar