Građani Srbije, uprkos pandemiji korona virusa i krizi, nisu pribegavali većoj prodaji kućnog zlata, iako je broj zalagaonica, odnosno radnji koje otkupljuju zlato u Beogradu, čini se, sve veći
U zalagaonicama koje su obišli reporteri Danasa kažu da pandemija korona virusa nije povećala njihov promet.
Na pitanje da li su ljudi poslednjih meseci češće prodavali zlato, radnici su rekli da je situacija ista kao i pre pandemije korona virusa.
„Očekivali smo da ćemo imati više posla kada je reč o otkupu zlata. Kada su vremena krizna, ljudi gube posao, smanjuju se plate, a to su okolnosti kada mnogi posežu za tim da prodaju zlato i druge vredne predmete. Međutim, naš promet je gotovo identičan kao u ovo vreme prošle godine“, kaže zaposleni u jednoj beogradskoj zalagaonici.
Na drugom mestu navode da je neznatno skočio prihod od otkupa zlata, ali da će se u narednim mesecima situacija možda menjati.
Većina se nerado odlučuje da proda svoj nakit
„Mislim da ljudi imaju ušteđevinu i da to troše sada. Većina se nerado odlučuje da proda svoj nakit, jer često su to dobili na poklon ili nasledili. Zato radije troše ono šta imaju, a mi smo im opcija na koju se odlučuju kad su baš u velikom škripcu“, objašnjava radnik u zlatari blizu centra grada.
Kada je reč o starosnoj dobi onih koji prodaju vredne predmete, u jednoj zlatari kažu da su to uglavnom stariji ljudi, a na ostalim mestima navode da nema pravila.
„Dolaze i veoma mladi ljudi, ali i osobe srednje dobi, mada i bake i deke zalažu nakit. Nama je samo bitno da je osoba starija od osamnaest godina i da ima ličnu kartu. Mi po zakonu prilikom svakog otkupa moramo da izdamo potvrdu koja sadrži podatke o predmetu prodaje i informacije o onome ko je taj predmet doneo. Tako se sprečava da neko prodaje ukraden nakit, jer lako može da bude otkriven“, objašnjava radnica jedne zlatare.
Predmet zaloga je najčešće nakit, a dukati i satovi ređe. U jednoj zlatari rečeno nam je da satove uopšte ne otkupljuju.
Finoća zlata koje građani donose je u najvećem broju slučaja četrnaest karata, ali često je i osamnaestokaratno zlato.
Radnik zalagaonice objašnjava šta utiče na cenu zlata i u kojoj meri se ona razlikuje od mesta do mesta.
„Kada neko prodaje veću količinu, nudimo mu bolju cenu. Svakog dana pratimo berzu i u skladu sa tim formiramo cenu. Razlike između zlatara ne bi trebalo da budu veće od jednog evra po gramu. Međutim, što ste bliže centru dobićete više novca za vredni predmet koji prodajete, a kako se udaljavate, cena je lošija“, kaže on.
Ostavi komentar