Prošli mesec nije doneo gotovo ništa novo kod zaduživanja i otplate zajmova. Krediti su u padu a kašnjenje u izmirivanju obaveza raste. Najveća docnja do sada, otkako Kreditni biro i Udruženje banaka prate podatke, zabeležena je kod pravniih lica – 8,6 odsto u odnosu na sumu zajmova u otplati.
Sledećeg meseca trebalo bi da bude bolje jer privrednici već uveliko apliciraju za subvencionisane zajmove. To bi trebalo da se prikaže u podacima Biroa već tokom leta, piše Dnevnik.
Ukupan dug pravnih lica, preduzetnika i građana zaustavio se u maju na 2.080 milijardi dinara. To je 0,3 odsto manje nego u aprilu. Najlošiji su, kao i kod kašnjenja, bili privrednici, gde je pad bio 1,4 odsto a suma kredita iznosila je ukupno 1.331,97 milijardu dinara.
To i ne bio bio tako loš rezultat da mesec pre toga kreditna aktivnost privrede nije takođe bila u padu. Zajmovi su u periodu mart–april pali čak 5,8 odsto. A kada nema kredita, nema ni rasta BDP-a, zapošljavanja...
Kod preduzetnika se već dva mesec beleži blagi napredak. U oba prethodna meseca zajmovi su povećani 10,7 odsto, a suma ukupnih kredita se koncem maja zaustavila na 120,62 milijardi dinara. Ako je po onoj rečenici koja se redovno ponavlja na skupovima da je mala privreda uzdanica budućeg razvoja, eto i jednog pomaka nabolje, makar i malog.
Građani su postali obazriviji kod zaduživanja, ali ne odustaju od kredita. Tu se već dva meseca uzastopno beleži rast, istina, od simboličnih 0,2 odsto. Suma zajmova zaustavila se prošlog meseca na 627,41 milijardi dinara, piše Dnevnik.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Rasli su gotovinski zajmovi – 0,9 odsto kao i oni za poljoprivrednike – 2,6 odsto, i iznose 35,07 milijardi. Pad beleže stambeni zajmovi – 0,3 procenata i iznose 342,19 milijarde. Kda se podižu ti krediti, uvek u pitanju veće sume pa će tek kupovina kvadrata, kada do nje dođe, značajnije povući napred kredite građana i celu privredu.
Građani još uvek ostaju i deo klijenata koji najažurnije izmiruje obaveze. Docnja u otplati stagnira na 5,3 odsto. Po tome su više od tri puta bolji od preduzetnika, a gotovo četiri puta od privrede. Kako im to polazi za rukom, tačnije, novčanikom u vreme krize i stalnog rasta nezaposlenosti, samo oni znaju. Tek, one priče o radu „na crno“ su i te kako utemeljene i štošta se može pročitati između redova.
Najviše teškoća građani su u maju imali u izmirivanju obaveza kod kreditnih kartica. Tu su se u docnji najviše približili privredi: ona je 14,7 odsto u odnosu na preuzete obaveze, mada sam broj kartica u docnji nije baš alarmantan. Izdato je ukupno 1.153.847 kartica, a u docnji je 80.196, piše Dnevnik.
Ostavi komentar