Američke akcije su juče blago porasle, budući da su raspoloženje investitora ohrabrili nagoveštaji iz američkih Federalnih rezervi o povećanju kamatnih stopa usled dobrih ekonomskih izgleda.
U drugim delovima sveta investitori izgleda nisu tako optimistični, pa je većina svetskih finansijskih tržišta juče otonula, pošto su se trgovci bavili pogađanjem tajminga narednog Fedovog povećanja kamata, izveštava agencija Frans pres.
U pomno analiziranom govoru, predsednica Feda Dženet Jelen je u petak nagovestila podizanje američkih kamatnih stopa do kraja godine.
Ona je rekla da rast vodeće svetske ekonomije i poboljšanje situacije na tržištu rada znači "da su razlozi za povećanje kamate na savezna sredstava ojačali u poslednjih nekoliko meseci".
Jelen nije dala nikakav vremenski okvir u pogledu povećanje kamata u govoru na godišnjoj konferenciji centralnih banaka iz celog sveta u Džekson Holu, ali je potpredsednik Feda Stenli Fišer kasnije rekao da je moguće da to bude i u septembru.
Akcije na Wallstreet-u porasle su juče u ranom trgovanju za 0,4 procenta.
Međutim, perspektive dugotrajne neizvesnosti gurnule su nizbrdo akcije u evrozoni, gde su berze Frankfurtu i Parizu preuzele vođstvo s padom od oslabljenih azijskih tržišta.
Londonska berza, najveća u Evropi, juče je bila zatvorena zbog državnog praznika.
Glavni ideks Frankfurtske berze DAX 30 pao je za 0,5 odsto na 10.530,67 poena, a Pariski KAK 40 se spustio za 0,6 procenata na 4.416,68 poena.
Indeks Njujorške berze Dau Džons ojačao je 0,4 odsto na 18.469,29 poena.
Rast je zabeležio i tokijski indeks Nikkei 225 od 2,3 procenta i zaključen je na 16.737,49 poena.
Kompozitni indeks Šangajske berze je pao za 0,28 bodova na 3.070,03 poena na zatvaranju, a Honkoški Hang Šeng je skliznuo naniže za 0,4 procenta i zaključen je na 22.821,34 poena.
Evro je pao na 1,1164 dolara sa prethodnog nivoa od 1,1195 dolara.
Američka valuta je ojačala prema jenu na 102,31 jen za dolar sa kote od 101,77 jena na kojoj je bila u petak.
Britanska funta je takođe oslabila na 1,3074 dolara, u odnosu na prethodnu poziciju od 1,3135 dolara.
Jačanje dolara je takođe imalo negativan uticaj na cene nafte, pošto je tu sirovinu učinilo skupljom za kupce koji koriste slabije valute.
Nafta WTI je pala 1,5 odsto na 46,91 dolara, a nafta tipa "brent" je izgubila 1,4 procenta na ceni, i trgovala se za 49,23 dolara za barel.
Analitičari kažu da su cene nafte pod pritiskom i zbog zabrinutosti u pogledu ishoda sastanka sledećeg meseca između OPEK-a i Rusije, na kom će biti reči o rešavanju problema globalne prezasićenosti ponude.
Ostavi komentar