Najstariji građani Srbije će primiti penzije uvećane za 5 odsto, posle uspešno sprovedene konsolidacije državnih finansija.
Međutim, Partija Ujedinjenih penzionera upozorava da bi dugoročno gledano penzije u Srbiji, mogle da dospeju na nivo socijalne pomoći i zalaže se za formiranje posebnog fonda. Možda ne velike, ali današnji penzioneri imaju redovne i sigurne penzije. Ali, šta da očekuju oni? Mladi ljudi koji treba da rade još dvadeset ili trideset godina?
1970. - na jednog penzionera bilo je 4 radnika koji uplaćuju doprinose. Osamdesetih ih je bilo 3 na 1, devedesetih 2 na 1 što je već učinilo sistem neodrživim, da bismo 2010. došli do jednog koji uplaćuje na jednog penzionera.
"Svi kubure sa tim problemom, i to je posledica pre svega, starosti stanovništva. Cela Evropa ima problem depopulacije. Sužava se broj ljudi. Naravno, Srbija je bila u mnogo gorem problemu jer maltene nije ni imala ekonomiju“, kaže Ivan Nikolić, ekonomista.
To znači, da u Fondu ima samo pola novca potrebnog da bi se isplatile sve penzije, i da ostatak daje država iz budžeta. Tu su se stvari popravile u poslednje tri godine! Pošto je nezaposlenost smanjena, a starosna granica za odlazak u penziju pomerena na punih 65 godina, više odnos nije jedan radnik na jednog penzionera.
Dodatni problem koji je donela informatička ekspanzija jeste automatizacija proizvodnih procesa, ukazuje Partija penzionera i ocenjuje da bi kompanije sa tehnološki intenzivnim procesom rada, a manjim učešćem radne snage mogle da se obavežu da uplaćuju novac u poseban - Fond tehnološke solidarnosti. Ali, u tom slučaju, postoji rizik da tehnološke kompanije odu.
"Na žalost, 30, 40 hiljada najmlađih i najsposobnijih ode svake godine iz Srbije, i za nas koji smo na 5 godina pred penziju postavlja se pitanje odakle ćemo da dobijamo novac, bez obzira što smo ceo vek radili i uplaćivali doprinose“, kaže Milan Ćulibrk, ekonomski novinar.
Ekonomisti ipak, nisu optimisti kada je reč o izgradnji nekog novog fonda u koji bi građani uplaćivali dodatna sredstva jer jednostavno većina stanovništva nema novca za to, ali vide šansu u osposobljavanju Fonda PIO da bude sam zarađuje kroz investicije.
"Naravno, moraće i da se diže starosna granica za odlazak u penziju“, kaže Nikolić.
Jedino moguće rešenje je, kao i obično, ostalo u prošlosti i danas se stvari ne mogu popraviti.
"Šansa je propuštena sa početkom privatizacije, umesto da je Fond preuzeo deo imovine i onda prihodovao od dividendi, sve je rasprodato, i Fond nema para“, kaže Ćulibrk.
Čak i kada bi svi nezaposleni u Srbiji našli posao, država bi morala da sufinansira Fond PIO. Zato, ako ste na početku radnog veka: štedite, ili uplaćujte u privatni penzioni fond.
imam 34g i penziji se i ne nadam, bar ne drzavnoj. Ako je budem imao to ce biti moja licna koju sam sebi stvorio kroz firmu koju cu ostaviti deci da vode i imovinu koju cu rentirati (stanovi, lokali, obradivo zemljiste i vocnjak) kada se ja licno ne budem bavio poslom (posle 60te godine). Ko se uzda u drzavnu penziju taj je ili lud ili neobavesten..
Пензије зарађују млађи нараштаји којих нема довољно и који се васпитавају да оду из Србије, барем док неко други не поправи ситуацију, добије све ратове итд. Пошто нема млађих нараштаја да пуне пензиони фонд, не видим ни коме ће господин Немања издавати своје некретнине.