FS: ViĆe javnih investicija i po cenu veĆeg deficita

BEOGRAD, 13. februara (Tanjug) Ć Najbolja raspoloživa antirecesiona mera je povećanje javnih investicija, koje bi u ovoj godini trebalo povećati sa tri na 3,5 odsto BDP-a, objavio je Fiskalni savet. Novac za to, kako piše u najnovijoj analizi Saveta, postoji, kao i projekti.

BEOGRAD, 13. februara (Tanjug) Ć Najbolja raspoloživa antirecesiona mera je povećanje javnih investicija, koje bi u ovoj godini trebalo povećati sa tri na 3,5 odsto BDP-a, objavio je Fiskalni savet.
Novac za to, kako piše u najnovijoj analizi Saveta, postoji, kao i projekti.
ĆPotrebno je da se nivo javnih investicija već ove godine poveća na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto planiranih tri odsto. To je potrebno uraditi čak i po cenu blagog povećanja fiskalnog deficitaĆ, piše u analizi Saveta.
Savet objašnjava da će se predstojeća fiskalna konsolidacija sprovoditi u nepovoljnom okruženju recesije, a povećanje javnih investicija je, kako su ocenili, retka ekonomska politika koja može značajno da pomogne.
ĆNe sme se dozvoliti da Srbija i u 2015. godini snažno podbaci kada je reč o sprovodjenju javnih investicija, što je u prethosnoj godini bio slučajĆ, piše u analizi.
Za naredni trogodišnji period, kako su objavili, potrebno je napraviti kredibilan plan povećanja javnih investicija na 4-5 odsto BDP.a, što je, kako smatraju, odgovarajući nivo za trenutnu razvijenost Srbije.
Ovo telo smatra da novca za ove projekte, čijom bi se realizacijom poboljšao kvalitet infrastrukture u Srbiji i sprečio ulazak privrede u produženu recesiju, ima.
ĆZa potrebnu izgradnju infrastructure u Srbiji odobren je veliki iznos novca od medjunarodnih finansijskih institucija, pod uglavnom vrlo povoljnim uslovima, ali se ona slabo povlačeĆ, piše u analizi.
Prema analizi Fiskalnog saveta, iznos odobrenih kredita za tekuće infrastrukturne projekte je oko pet milijardi evra, a od toga nije povučeno 3,75 milijardi.
Najviše odobrenih, a nepovučenih sredstava je u sektoru putne infrastrukture I to u iznosu od 1,6 milijardi, dok železnice i energetika učestvuju sa 1,55 milijardi, navedeno je u analizi.
Sredstva dostupna za ostale infrastrukturne projekte iznose oko 600 miliona evra, piše Fiskalni savet.