Frilenseri velikim brojem e-mailova pokušavaju da dovedu nadležne na pregovore o porezu

Imejl sandučići Ministarstva finansija, kabineta predsednice Vlade, Poreske uprave, pa i medija juče i prekjuče zatrpani su porukama radnika na internetu ili takozvanih frilensera, u kojima pozivaju nadležne na obustavu poreskih postupaka i razgovor o pronalasku adekvatnih rešenja po pitanju njihovog statusa i visine stopa poreza i doprinosa

Za sada nikakvog odgovora od predstavnika države nema, kaže za Danas Miran Pogačar iz Udruženja radnika na internetu, dok pozivi iz Poreske uprave za uzimanje izjava povodom deviznih prihoda u proteklih pet godina i dalje stižu.

Frilenseri se sada nalaze u nebranom grožđu jer ukoliko im stignu rešenja za pet godina unazad, koja Poreska uprava ima pravo da im pošalje, uvećana za kamate, malo njih će imati odakle da plate dug, jer se radi o desetinama hiljada evra.

Ipak, kako kaže ministar finansija Siniša Mali, sramota je ne plaćati porez.U udruženju tvrde da je porez koji iznosi 25 odsto, odnosno efektivno 16 odsto, kad se uračunaju zakonski odbici troškova od 20 odsto – previsok, ali da on nije najveći problem.

„Doprinosi za penziono, zdravstveno i nezaposlenost su još veći. Ukupno sa porezom u najvećem broju slučajeva porezi i doprinosi iznose oko 46 odsto prihoda. Ali i to je tek jedan deo problema frilensera. Mora se regulisati radnopravni status, zdravstvena knjižica, pa onda iznos poreza za šta treba menjati nekoliko zakona. Zato je potrebno da razgovaramo i nađemo najbolje rešenje“, poručuje Pogačar dodajući da nije ozbiljno samo predlagati pojedinačne stope poreza pošto se u javnosti pojavio predlog da se ona postavi na pet odsto.

Ono što ostaje kao pitanje je i ako frilenseri plate unazad doprinose za PIO, da li će im se retroaktivno upisati i staž.

Pored toga, šta znači plaćanje zdravstvenog osiguranja unazad kada u tom periodu frilenseri nisu imali, ako nisu bili osigurani po nekom drugom osnovu, zdravstvenu knjižicu i plaćali su privatne zdravstvene usluge?Pogačar ističe da je sudeći prema iskustvima malobrojnih koji su sve uplaćivali, veoma neizvesno da li će im se priznati staž.

„Imamo iskustvo jednog člana udruženja koji je radio za stranog poslodavca i imao ugovor s njim. Redovno je uplaćivao sve poreze i doprinose i onda mu je trebalo tri godine obijanja pragova da mu priznaju staž“, napominje Pogačar.S druge strane, neupitno je da država, odnosno Poreska uprava po zakonu ima pravo da uteruje ove namete, jer je to predviđeno još zakonom iz 2001. godine.

Milan Šolaja, predsednik Vojvođanskog ICT klastera, ističe da je 45 do 50 odsto po uplati preveliko opterećenje za frilensere i da treba promeniti propise kako bi im se olakšalo poslovanje.

„Veoma veliki broj ljudi zarađuje na internetu, ali to su u najvećem broju veoma mala sredstva. Čak se većini ni ne isplati da budu paušalci, jer bi većinu zarade morali da plate za paušal. Takođe, nije fer ni da se ide linearno sa porezom, već treba ostaviti neki prag na koji se ne bi plaćao porez, pa onda da se progresivno povećava stopa. „Gig“ ekonomija je u porastu i ne treba obeshrabrivati ljude da to rade“, ističe Šolaja i ocenjuje da treba napraviti radnu grupu, kao što je to urađeno sa paušalcima i kroz dijalog naći rešenje tako da i država dobije svoje, a da se frilenserima ne naruši poslovanje.

Međutim, ni to neće biti jednostavno, jer kako upozorava Šolaja, ne bi trebalo da frilenseri dobiju takve uslove da se seniorima iz IT industrije isplati da daju otkaze u firmama i postanu frilenseri.

„To bi bio veliki udarac za IT firme i to bi značilo pad kvaliteta i poslova IT kompanija, jer ne može frilenser da dobije poslove kao što to može kompanija sa 50 inženjera. Ne treba ohrabriti ljude sa stalnim poslom da idu u frilensere“, napominje Šolaja dodajući da se u svakom slučaju porez mora plaćati.

Ko je kriv?

Za ovakvo stanje, da više od 99 odsto frilensera nije plaćalo poreze, kako tvrde u Udruženju i to na osnovu saopštenja Poreske uprave, ipak izgleda da nisu krivi samo obveznici. Evo jednog od imejlova koji su stigli na adresu redakcije Danasa.

„Stanje na terenu u proteklih pet godina je uglavnom izgledalo ovako. Osoba dobije neki novac na devizni račun za odrađeni posao. U banci ne dobije nikakvu informaciju u vezi plaćanja poreza, čak ni nagoveštaj. Nema plakata koji bi informisali ljude. Osoba ode u Poresku upravu, da se raspita šta je dužna i traži na portirnici ko bi mogao da mu da takvu informaciju. Portir ga uputi na poreskog službenika.

– Kuc kuc, dobar dan, ja zarađujem onlajn, šalju mi evre i dolare, kako da platim porez, šta sam dužan?

Sada kreću različite varijacije odgovora:

– Niste ništa dužni, to niko ne proverava.

– Niste ništa dužni dok ne pređete 2,5 miliona dinara godišnje. Ako pređete, dođite, ja ću da vam obračunam.

– Ne znam.

Ovo je realna situacija koja se desila piscu ovog teksta, koji je u četiri navrata išao u poresku, da vidi kako da plati porez, svaki put kada bi negde na internetu pročitao reč „porez“, u poslednjih pet godina. Ovako su se ljudi sistematski dezinformisali od strane poreske i knjigovođa. Ovako je nastao trenutni problem“, navodi se u imejl poruci jednog od frilensera.