Folksvagen više ne isključuje mogućnost da neke od njegovih proizvodnih lokacija u Nemačkoj potpuno nestanu. Koncern namerava da ukine i dogovorenu garanciju za radna mesta do 2029. Radnički savet najavljuje otpor
U okviru svojih mera štednje, koncern Folksvagen po prvi put više ne isključuje mogućnost zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika u Nemačkoj. Kako je saopšteno iz nakon sastanka rukovodstva, koncern namerava da ukine osiguranje zaposlenja koje važi do 2029. godine, a koje se od 1994. uvek produžavalo.
Šef Folksvagena Oliver Blume je, kako se navodi u saopštenju kompanije, na sastanku istakao da se automobilska industrija nalazi u veoma zahtevnoj i ozbiljnoj situaciji. „Ekonomsko okruženje dodatno se pogoršalo, novi ponuđači pristižu u Evropu“, rekao je i dodao da Nemačka kao lokacija sve više zaostaje u pogledu konkurentnosti. „U takvom okruženju, mi kao kompanija moramo sada da delujemo konsekventno“, naglasio je Blume.
Prema mišljenju uprave, brendovi koji posluju u okviru grupe Folksvagen moraju da budu sveobuhvatno restrukturirani. „Ako se nešto brzo ne uradi po tom pitanju, više ne može biti isključeno čak ni zatvaranje fabrika koje proizvode vozila i lokacije na kojima se proizvode komponente“, navodi se.
Dva pogona suvišna?
U saopštenju Radničkog saveta navedeno je da menadžment smatra da su suvišne najmanje jedna veća fabrika automobila, kao i jedna za proizvodnju komponenti. „Time u fokus dolaze sve lokacije u Nemačkoj – bez obzira na to da li je reč o samom Folksvagenu ili nekim ekspoziturama, bez obzira na to da li je reč o lokacijama u zapadnoj ili istočnoj Nemačkoj“, navodi se u saopštenju. Za sada se ne zna koji pogoni bi konkretno mogli da budu pogođeni.
Predsednica Radničkog saveta Danijela Kavalo, najavila je masivan otpor. Planira se, kaže „napad na naša radna mesta, lokacije i kolektivne ugovore“, naglasila je Kavalo u specijalnom izdanju časopisa Radničkog saveta„Mitbestimmen“. „Time se dovodi u pitanje sam Folksvagen i samo srce koncerna. Protiv toga ćemo se žestoko boriti. Dok sam ja ovde, neće biti zatvaranja Folksvagenovih postrojenja.“
Vajl: Prvo ispitati druge mogućnosti
Predstavnici zaposlenih, zajedno sa pokrajinom Donjom Saksonijom, imaju većinu u Nadzornom odboru Folksvagena. Premijer Donje Saksonije i član Nadzornog odbora Štefan Vajl (SPD) pozvao je koncern da odustane od zatvaranja pogona. Nesporno je, kaže, da postoji potreba za akcijom, ali se prvo moraju ispitati sve druge mogućnosti za smanjenje troškova. „Očekujemo da se neće doći do pitanja o zatvaranju pogona zahvaljujući uspešnoj primeni alternativnih mera“, rekao je Vajl.
„Dodatno uložiti napore“
Glavni brend Folksvagen već godinama se bori s visokim troškovima i po profitnoj marži zaostaje za sestrinskim brendovima unutar koncerna, poput Škode, Seata i Audija. Program štednje, pokrenut 2023. godine, ima za cilj da se do 2026. rezultat poboljša za deset milijardi evra.
Ali, nedavni neuspeh u novim poslovnim poduhvatima dodatno je pogoršao situaciju. Da bi se ipak postigla ciljana poboljšanja rezultata, troškovi sada moraju da budu smanjeni više nego što je bilo planirano. „Protivvetar je postao značajno jači“, slikovito je objasnio menadžer marke Folksvagen Tomas Šefer. I zaključio: „Zato moramo da uložimo dodatne napore i da stvorimo uslove za dugoročni uspeh.“
„Nemačka više nije dovoljno konkurentna“
Predsednik opozicione Hrišćansko demokratske unije (CDU) Fridrih Merc u najavi pooštravanja mera štednje Folksvagena vidi ekonomsko-politički poziv na buđenje za saveznu nemačku vladu. „Nemačka više nije dovoljno konkurentna“, kritikovao je Merc i ujedno ocenio da je moguće da je Folksvagen napravio grešku usmeravajući se isključivo na elektromobilnost.
Pored automobilske i drugi veliki delovi nemačke industrije, kao što su hemijska industrija i mašinstvo, više nisu konkurentni, dodao je Merc. Za to su, kaže, prvenstveno odgovorni politički okvirni uslovi. Folksvagen je ovim, kako je dodao, od strane uprave proglašen „slučajem za sanaciju“. „Ovo sada konačno pokazuje saveznoj vladi gde se nalazimo. Ovo nije pitanje konjunkture na svetskom tržištu.“
Ostavi komentar