KOPAONIK, 8. marta (Tanjug) - U našem obrazovnom sistemu uči se akademsko znanje, sa kojim đaci kasnije ne mogu ništa da urade, smatra profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Baucal. "Kada izađu u život saznaju da ih je neko učio da igraju šah, a oni se nalaze na fudbalskom terenu", konstatovao je on.
Baucal je, na panelu "Obrazovanje i naučna politika - korak napred" na Kopanik biznis forumu, rekao i da mu se čini da osnovna i srednja škola služe samo za filtriranje onih koji će da idu na fakultet.
"Moramo da pomerimo fokus znanja na kompetencije", poručuje Baucal.
Ukazao je da se deca razvijaju kroz prepisivanje i potom se za njih kaže da su "snalažljivi".
"Vežbamo decu da budu snalazljivi u ilegalnom kontekstu"; kritikovao je on i istakao da je kredibilitet kreatora politike obrazovanja doveden u pitanje, zbog kratkog prosečnog "trajanja".
"Moramo da rešimo problem kako da pošaljemo kredibilnu poruku školama da ne mogu da izbegnu primenu rešenja"; ocenio je on.
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović rekao da je najveći razlog za uspehe te škole način učenja.
"Mi smo od prvog dana postojanja, pre pet decenije, ušli u drugacicji način učenja kombinacija korišćenje logike uz minimiziranje faktografskog učenja", objasnio je on.
Decu, kako kaže, obmanjujemo jer imam mnogo zanimanja koja su prevaziđena i moramo kao društvo slomiti otpore, odnosno raucionalizovati obrazovni sistem.
Član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Vladica Cvetković kazao je da nemamo sistem na koji može neko da utiče.
"Danas ako neko treba da smanji upis studenata koji nisu potrebni Srbiji, za šta znamo, nema ko to da uradi, jer bi time sebe visokoškolska ustanova sebe ukinula", objsnio je on.
To, kako kaže važi za državne i privatne fakultete, dodajući da nauka u takvom stanju ne može da preživi.
Prorektor beogradskog Univerziteta Zzivoslav Tešić kazao je da prosečan Srbin jako dobro zna gde je neka pevačica kupila neku tašnu, cipele, a o visokom obrazovanju se ponekad čuje da su fakulteti drastično podigli cene studiranja.
Podsetio je da je Beogradski univerzitet šaren - 31 fakultet i 11 instituta.
"Čujemo da obrazovanje nije na ovom nivou, a moramo da prihvatimo činjenicu da smo izvoznici dobrih studenata. Privreda se žali na studente, ali nekako funkcionišemo. Moraju sesti za sto Ministarstvo, fakulteti i privreda", kaže on.
"Imamo vrlo pristojnu nauku, u istoj zgradi smo sa najboljim svetskim univerzitetima, a sa inovacijama smo u podrumu", rekao je Tešić dodajući da je za plasman inovacije potrebna saradnja sa privredom.
S tim u vezi je ukazao da je nedavno Beogradski univerzitet potpisao ugovor sa PKS.
On je ukazao i da je potrebno da se uvede rangiranje fakulteta.
Ministar prosvete Mladen Šarčević naveo je kao primer da Bugarska od EU dobija 300 miliona evra za nauku, dok mi imamo bolje naučnike i odvajamo 130 miliona evra.
Kako je rekao, voleo bi da ima i više sredstava za obrazovanje i nauku, ali je naveo da postoji dobra saradnja među ministarstvima i posebno izdvojio saradnju sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Anom Brnabić, sa kojom je na čelu Saveta za IT.
Ponovio je da država nije imala para da provetu razreši i racionalizuje, dok su sindikati bili za to da očuvaju status kvo, što se mora promeniti.
Kako je rekao, Zakon o visokom nije konačno, već prelazno rešenje, ali koje će doneti boljitak.
Neće se odustati od dualnog modela obrazovanje, ponovio je, kao ni od uvođenja državne mature i ekternih ocenjivanja.
Ostavi komentar