Srbija naredne godine "minus" u kasi treba da zadrži na dva odsto bruto domaćeg proizvoda, poručuje Fiskalani savet
Preporučuju povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu, kao i kontrolu rasta penzija i plata u javnom sektoru tokom naredne godine, odnosno da se one zamrznu. Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen.
Prema proceni Fiskalnog saveta, srpski bruto društveni proizvod (BDP) će usled negativnih efekata krize zbog korone u tekućoj godini opasti za tri odsto, budžetski deficit će iznositi rekordnih sedam odsto BDP, a javni dug na kraju godine malo više od 60 procenata BDP. Ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti.
- Pad BDP Srbije će biti manji od većine evropskih zemalja zbog strukture domaće privrede - ocenjuje Fiskalni savet. - Relativno veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra, za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala. Bez promene sadašnjih politika, budžetski deficit će biti najverovatnije blizak onom koji je planiran rebalansom, i pored toga što dobar deo planiranog paketa državne pomoći nije potrošen. U slučaju promene politika, deficit bi lako mogao biti i nešto veći od planiranog. Privredni pad u 2020. godini, prema ovim očekivanjima, će dovesti do smanjenja broja zaposlenih za 30.000 do 50.000. U javnosti se daju mnogobrojne neutemljene ocene - od prognoza sindikata da će bez nove državne pomoći više stotina hiljada ljudi izgubiti posao, do ocena da će broj zaposlenih nastaviti da se povećava.
Kriza se nastavlja
Ekonomisti upozoravaju na top da se zdravstvena kriza nastavlja, da je privreda u problemima i da država "nema više toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju jer se neracionalno zadužila za više od 600 miliona evra zbog isplate 100 evra punoletnim građanima".
Ostavi komentar