Iako je profit privrede prošle godine bio dvostruko veći nego 2016. godine, naplaćeni porez na dobit kompanija je manji ove godine u odnosu na 2017. godinu!
Na ovu nelogičnost ukazao je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. Kako kaže, u najmanju ruku radi se o čudnoj statistici u prihodima od poreza na dobit. Naime, prema podacima APR-a neto dobit privrede Srbije u prošloj godini iznosila je 437,2 milijardi dinara, što je za 133 odsto više nego u prethodnoj godini (odnosno 2,33 puta).
Ostvarena dobit u 2017. godini predstavlja osnovu za određivanje akontacije za plaćanje poreza na dobit u ovoj godini. A naplaćeni porez na dobit u prvih sedam meseci 2018. je realno manji za 1,1 odsto u odnosu na prošlu godinu. Za period od januara do jula iznosio je 76,61 milijardi dinara, dok je u isto vreme prošle godine njegova vrednost bila 77,11 milijardi.
Veliki investitori oslobođeni plaćanja
Arsić kaže za "Blic biznis" da se, za sada, može samo pretpostaviti šta su pravi uzroci ovakve statistike, i navodi tri razloga.
- Mogući razlozi za drastično odstupanje naplaćenog poreza u odnosu na kretanje ostvarene dobiti u godini kada nisu menjane poreske stope, niti drugi bitni elementi poreza, su u tome što je povećanje dobiti otvareno u preduzećima koja su oslobođena plaćanja dobiti po osnovu investicija ili zapošljavanja. Recimo, pojedine strane firme koje posluju u Srbiji u poslednje dve do tri godine i uložile su više od 10 miliona evra, po tom osnovu su dobile oslobađanje od ove vrste poreza - navodi Arsić. Prema njegovim rečima, ovakva praksa u Srbiji postoji već nekoliko godina i nije novina.
- Takođe, jedan od razloga može biti i to da se radi o bankama koje su imale umanjenje obaveza po osnovu otpisa dugova - kaže Arsić.
I prihodi od PDV-a stagniraju
On ne veruje da je došlo do toga da preduzeća koja su ostvarila dobit nemaju novca pa da ne mogu da plate, što može biti treći razlog. Arsić ističe da bi konkretan odgovor mogao da se dobije tek nakon istraživanja pojedinačnih preduzeća, odnosno njihovog poslovanja i dobiti koju su ostvarili u tom periodu. Njima raspolaže Poreska uprava Srbije, i oni su poverljivi, odnosno nisu javno dostupni.
Takođe, Arsić navodi i drugu neobičnost koja se ogleda u tome što u ovoj godini prihodi od PDV, u prvih sedam meseci, praktilčno stagniraju, odnosno imaju realni rast od samo 0,2 odsto, a da su pri tome sve relevantne osnovice za ovaj porez porasle znatno više, a poreske stope nisu menjane.
- Tako je na primer privatna potrošnja realno povećana za 3,1 odsto u prvoj polovini godine, dok je uvoz porastao za preko 10 odsto, i njegov rast je veći od rasta izvoza. I u ovom sluačaju je potrebno na osnovu mikroekonomskih podataka istražiti zbog čega naplata PDV ne prati rast njegovih osnovica - naglašava Arsić.
Ostavi komentar