Upravni savet danas Evropske centralne banke odlučio je danas da poveća tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena, u skladu sa svojom rešenošću da obezbedi blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od 2 odsto, saopšteno je iz ECB
Kako je navedeno, predviđeno je da će inflacija predugo ostati previsoka, zbog ččega su evropski bankari odlučili da nastave sa restriktivnom monetarnom politikom.
Kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na 3,50%, 3,75% i 3,00% od 22. marta 2023. godine.
"Povišeni nivo neizvesnosti pojačava važnost pristupa koji zavisi od podataka odlukama o referentnoj stopi Upravnog saveta, koji će biti određen njegovom procenom inflacionih izgleda u svetlu pristiglih ekonomskih i finansijskih podataka, dinamike noseće inflacije i snagu transmisije monetarne politike", saopštili su iz ECB.
Oni su naveli da Upravni savet pomno prati trenutne tržišne tenzije i da je spreman da reaguje po potrebi radi očuvanja stabilnosti cena i finansijske stabilnosti u evrozoni. Dodaju i da je bankarski sektor evrozone otporan, sa jakim pozicijama kapitala i likvidnosti.
"U svakom slučaju, alati politike ECB-a su u potpunosti opremljeni za pružanje podrške likvidnosti finansijskom sistemu evrozone ako je potrebno i za očuvanje nesmetanog prenosa monetarne politike", navode u ECB.
Očekivano povećanje referentnih kamata
Ova odluka ECB je bila očekivana, jer su još u februaru, posle odluke da podignu tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena, najavili nastavak restriktivne monetarne politike i dodatno podizanje kamatne stope za još 50 baznih poena u martu i naveli da će potom proceniti da li će nastaviti sa istim trendom.Objasnili su da će ih podizati i dalje s ciljem da osiguraju blagovremeni povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od 2 odsto.
Nove odluka ECB i FED znače da će se dodatno uvećati rate kredita, ali ukazuje i da borba protiv inflacije nije završena uprkos nekim obećavajućim znacima u poslednje vreme. Podizanje referentnih kamatnih stopa za sada je najjače oružje centralnih banaka u borbi protiv inflacije. I dalje je zadatak ekonomista i onih koji donose monetarne odluke da istovremeno poskupi novac, ali i da se ne zaustavi privreda.
Građani Srbije koji otplaćuju rate kredita u evrima osetili su prethodnih meseci restriktivne mere monetarne politike Evropske centralne banke, jer su nekima rate za stambene kredite uvećane i više od 100 evra. Drastično je poskupelo i zaduživanje, jer su se pre krize stambeni krediti dobijali sa kamatom oko 3 procenta, sada je ona udvostručena i iznosi i više od 6 odsto.
Iako bankari kažu da se skok kamata ECB ne preliva direktno i na euribor, koji čini deo promenljive kamatne stope većine stambenih kredita u Srbiji, on je od početka krize beležio konstantan rast. Krajem 2021. i početkom 2022, šestomesečni euribor je iznosio oko -0,5 odsto. Od ferbuara je njegova vrednost sa2,8 procenata porasla na 3,38 odsto. Međutim, dešavanja u bankarskom sektoru poslednjih dana prvi put posle nekoliko meseci su dovela do pada euribora, i on je sa 3,46 za pet dana pao na 3,05 odsto.
Procena inflacije u 2023. na 5,3 odsto
I ECB navode da su nnjihove nove makroekonomske projekcije finalizovane početkom marta pre nedavne pojave tenzija na finansijskom tržištu. Napominju da, ove tenzije impliciraju dodatnu neizvesnost oko osnovnih procena inflacije i rasta.
"Pre ovih najnovijih dešavanja, osnovni put za ukupnu inflaciju je već revidiran naniže, uglavnom zbog manjeg doprinosa cena energije nego što se ranije očekivalo. IzECB sada procenju da će inflaciju u 2023. bitiu proseku 5,3 odsto, a2,9 procenatau 2024. i 2,1 posto u 2025. Dodaju da uisto vreme, osnovni pritisci na cene ostaju jaki.
"Inflacija bez energije i hrane nastavila je da raste u februaru, aočekujemo da će u proseku iznositi 4,6 odstou tekućoj godini, što je više nego što je predviđeno u decembarskim projekcijama. Nakon toga, predviđa se da će se smanjiti na 2,5u 2024. i 2,2 odstou 2025. godini, kako pritisci na povećanje zbog prošlih šokova ponude i ponovnog otvaranja privrede nestaju i pošto stroža monetarna politika sve više slabi tražnju", navode u ECB.
Osnovne projekcije rasta u 2023. revidirane su na prosečno 1,0% kao rezultat kako pada cena energije, tako i veće otpornosti privrede na izazovno međunarodno okruženje. Osoblje ECB-a očekuje da će se rast dodatno povećati, na 1,6%, i 2024. i 2025. godine, podržan snažnim tržištem rada, poboljšanjem poverenja i oporavkom realnih prihoda. Istovremeno, rast rasta u 2024. i 2025. godini je slabiji od projektovanog u decembru, zbog pooštravanja monetarne politike.
Ostavi komentar