Projekat gradnje gasovoda Južni tok više ne postoji, a stručnjaci kažu da Evropa, kao i Srbija, nemaju alternativu ruskom gasu i očekuju ponovno oživljavanje tog projekta.
Sa druge strane, evropski zvaničnici smatraju da Evropa može da uvozi gas iz novootkrivenih nalazišta u istočnom Mediteranu, kao i da su preliminarne procene kapaciteta gasnih nalazišta "obećavajuće" i da postoji očigledan potencijal.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je projekat izgradnje gasovoda Južni tok obustavljen i da nije tema pregovora, demantujući tako medijske spekulacije o mogućem obnavljanju tog projekta, javlja austrijska novinska agencija APA.
Bugarski list Standard je pre par dana izvestio da je bugarski premijer Bojko Borisov dobio signal iz Rusije o obnavljanju projekta gasovoda Južni tok.
Međutim, Borisov je danas izjavio da je "Južni tok istorija, a ono što je sada na agendi je centar za distribuciju gasa "Balkan".
Predstavljajući u parlamentu u Sofiji planove novog projekata za dopremanje gasa od Rusije do Evrope, zaobilazeći teritoriju Ukrajine, bugarski premijer je rekao i da bi Rusija mogla pristati na izgradnju makar podvodnog dela obustavljenog gasovoda Južni tok, postavljajući dve linije.
Svaka od tih linija bi, prema njegovim rečima, imala kapacitet od 10 milijardi kubnih metara, i služila bi za preusmeravanje gasa Evropi putem novog gasovoda.
Distributivni centar "Balkan" bi, pored ruskog gasa, trebalo da dobija i azerbejdžanski gas iz Transanadolijskog gasovoda (TANAP) koji je trenutno u izgradnji a, kako je naveo Borisov, mogao bi da dobija i tečni prirodni gas iz terminala u susednoj Grčkoj, kao i manje količine iz lokalnih nalazišta u Bugarskoj i Rumuniji. Takođe je rekao da će Bugarska pokušati da ovaj projekat učini "prioritetom Evropske komisije" i da je "veoma optimističan" u vezi sa implementacijom tog projekta.
Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić ocenio je da Evropa nema alternativu ruskom gasu, a tako ni Srbija, te se nada da će se Evropa "opametiti" i zamoliti Ruse da ponovo ožive Južni tok. On je, u izjavi Tanjugu, rekao da su priče o gasovodima TAP, TANAP, Severni tok, kao i sve druge, za sada samo priče, jer tog gasa nema.
"U ovom trenutku i u sledećim godinama, ne postoji alternativa ruskom gasu Evropi, a tako i nama", uveren je Vuletić. On je, međutim, upozorio da aktuelna kriza u Ukrajini nije toliko opasna, koliko bi trebalo da brinemo o snabdevanju gasom nakon 2019. godine.
Ta će godina, naime, biti izazovna kada je reč o snabdevanju Evrope gasom preko Ukrajine. "Trenutno Ukrajina transportuje za Evropu oko 80 milijardi kubnih metara gasa, a kada to bude prestala da radi nećemo ga imati ni mi, ni Bugari ili Hrvati. Zapravo, biće u problemu sve zemlje, koje se nalaze na transportnom sistemu preko Ukrajine", upozorio je Vuletić.
On je ukazao da plan za Južni tok postoji, i da je reč o projektu koji je započet 2006. godine, za koji je 2013. završena sva projektna dokumentacije, a čija bi gradnja mogla odmah da počne.
Vuletić sa žaljenjem konstatuje da je EU, koristeći Treći energetski paket, osujetila izgradnju ovog gasovoda, jer su Ruse, koji bi finansirali gasovod, pokušali da nateraju da omoguće svima da ubacuju svoj gas.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je rekao da je projekat Južni tok mrtav i da kao takav neće biti građen, ali smatra da će pre ili kasnije u Srbiju stići gas iz Rusije novom rutom. Bajatović takođe smatra da Srbija nema alternativu za ruski gas.
On je, u izjavi za tv N1, naveo da je Srbija u Južni tok uložila 30 miliona evra, a kakva će biti sudbina tog novca, prema njegovim rečima, videće se kada bude počeo Tesla projekat.
Bajatović je, takođe, najavio proširenje skladišta Banatski Dvor u narednih godinu dana, zarad unapređenja stabilnosti u snabdevanju Srbije gasom.
Generalni direktor ruske gasne kompanije Gasprom Aleksej Miler je izjavio da je Turska izbila na drugo mesto odmah iza Nemačke, po tražnji ruskog gasa u 2015. godini.
"Turska je rangirana na drugom mestu, iza Nemačke, po obimu tražnje ruskog gasa u 2015. godini", rekao je Miler, prenela je ruska agencija Tas.
Kako je ranije saopšteno, Gasprom je povećao izvoz prirodnog gasa u zemlje koje nisu članice Zajednice Nezavisnih Država (ZND), a naročito je porastao obim isporuka u Nemačku, za 17,1 odsto, na 45,3 milijarde kubnih metara u 2015. godini, navodi Tas.
Evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič izjavio je ranije da Evropa može da uvozi gas iz novootkrivenih nalazišta u istočnom Mediteranu, jer evropski kontinent nastoji da diverzifikuje snabdevanje i poboljša energetsku bezbednost, prema američkoj agenciji AP.
Kako je dodao, nedavno otkriveno nalazište Zor, u blizini obale Egipta, prema nekim procenama sadrži dovoljno gasa da zadovolji godišnje energetske potrebe Evrope od 400-500 milijardi kubnih metara u periodu od osam godina.
Evropska unija, prema njegovim rečima, doživljava Sredozemno more kao "kapiju" za potencijalne rute snabdevanja gasom Evrope.
Ostavi komentar