Referentna kamata je kao dirigentska palica kojom centralne banke pokazuju komercijalnim bankama u kom pravcu će ići cena novca. I dok se Mario Dragi, Predsednik Evropske centralne banke (ECB), sprema da palicu podigne naviše, ovdašnje monetarne vlasti tržištu su dirigovale da bi kamate mogle da idu naniže.
Međutim, ne treba smetnuti s uma da su evropske referentne kamate i dalje negativne, a da je naša značajno veća.
Narodna banka Srbije (NBS) srezala je referentnu kamatu na 3,5 odsto i to drugi mesec zaredom. Pre mesec dana kamata je smanjena 3,75 odsto, a pre toga je centralna banka više od godinu dana držala ovu kamatu na četiri odsto.
Smanjenje referentne kamate uvek je signal da bi i druge kamate, poput kreditnih i depozitnih, mogle da idu u rikverc. Da li će tako i biti videće se u budućoj bankarskoj ponudi.
Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ne veruje da će banke smanjiti kreditne kamate. Zašto?– Pa zbog kontradiktornih signala iz Evrope i SAD. Možda će još smanjiti kamate na štednju, a one su već izuzetno niske. Ako ECB počne da povećava kamate, zbog njenog velikog uticaja, i naša centralna banka će to morati da prati – kaže Živković.
Inače, ECB je saopštila da su banke pod njenom jurisdikcijom spremne za više kamatne stope.Izvršni odbor NBS, prilikom donošenja odluke, imao je pre svega u vidu srednjoročnu projekciju inflacije i kretanje njenih ključnih faktora, navodi centralna banka. Dodatnim smanjenjem referentne kamatne stope u uslovima niskih inflatornih pritisaka, NBS pruža dodatnu podršku kreditnoj aktivnosti i privrednom rastu. Narodna banka je saopštila da se „međugodišnja inflacija od početka godine kreće u granicama cilja i u avgustu je smanjena na 2,5 odsto. Nastavljeno je smanjenje bazne inflacije na 1,5 procenata međugodišnje, kao i inflacionih očekivanja kako za jednu, tako i za dve godine unapred, što ukazuje na to da su inflatorni pritisci i dalje niski”, predočava NBS.
Takođe, negativni efekti suše na cene hrane bili su manji od očekivanih. U odnosu na avgustovsku projekciju, u pravcu niže inflacije deluju i manje uvozne cene izražene u dinarima i pad premije rizika zemlje na najniži nivo od kada se prati za Srbiju.
Dodatno, fiskalna kretanja su povoljnija od očekivanih, što potvrđuje ostvaren suficit na konsolidovanom nivou od oko dva procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u osam meseci, konstatuje se u saopštenju.
Izvršni odbor, kako se dodaje, i za naredni period očekuje da će se inflacija kretati u granicama cilja od tri odsto plus, minus 1,5 procentnih poena.Pored pomenutih faktora, inflaciju će usporavati i visoka baza kod cena naftnih derivata, a početkom 2018. i izlazak ovogodišnjih jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga iz međugodišnjeg obračuna.
U srednjem roku, u suprotnom smeru, delovaće postepen rast svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i agregatne tražnje u Srbiji, smatra NBS.
Izvršni odbor je ocenio da kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje karakteriše neizvesnost. Neizvesno je kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, o čemu svedoči i volatilnost cena nafte tokom septembra.
Na međunarodnom finansijskom tržištu, neizvesnost u najvećoj meri, kako ukazuju iz NBS, i dalje proističe iz različitih monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke, što može da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu.
Međutim, činjenica je da uprkos globalnom ekonomskom oporavku, za sada nema signala da rastu inflatorni pritisci na strani tražnje i da bi zaoštravanje monetarne politike vodećih centralnih banaka moglo biti brže od najavljenog.
Takođe, izvršni odbor ističe da je, zahvaljujući povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, Srbija danas otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.
Ostavi komentar