Američke Federalne rezerve (Fed) i Evropska centralna banka (ECB) prvi put u istoriji idu različitim smerovima otkako je Fed prošle srede pristupio prvom podizanju kamata u poslednjih skoro deset godina, a to, kako ocenjuju analitičari, neće dugo potrajati.
Nakon što je Fed objavio svoju odluku, sada se nagađa koliko brzo će kamate biti podizane u idućoj godini. Nemačka Komercbanka očekuje da će kamate do kraja 2016. godine biti podizane tri puta, da bi na kraju dostigle 1,25 odsto.
Poređenja radi, osnovna kamatna stopa u zemljama evrozone iznosi 0,05 procenata. ECB ih na sednici početkom decembra doduše nije spustila na nulu, ali je olabavila uzde kada je rec o monetarnoj politici.
"U meri u kojoj se divergencija zaoštrava, evro, naravno, sve više dolazi pod pritisak", ukazuje analitičar Bremer-Landesbanke, Folker Helmejer. Kapital, naime, odlazi iz zone koja ima manje kamate i čini tamošnju valutu, u ovom slučaju evro, neatraktivnom.
Evro, koji je sa bezmalo 1,40 dolara na početku 2014. godine u međuvremenu pao na 1,08 dolara, tokom 2016. godine će se izjednačiti s dolarom tako je bar opšte uverenje. Neki čak polaze od toga da će evro biti i slabiji u odnosu na dolar.
"S obzirom na slab izvoz, SAD pre svih nemaju interes da evro bude znatno slabiji ili jači od dolara", podseća Helmejer za radioDeutsche Welle. Drugim rečima: mogućnosti ECB da dodatno liberalizuje monetarnu politiku su ograničene.
Šef Nemačke industrijske i trgovinske komore, Martin Vansleben, nada se da će se mišljenje u ECB promeniti.
"Odluka Amerikanaca mogla bi da pomogne ECB da razmisli o preteranom aktivizmu koji sprovodi poslednjih meseci, jer novac na nultoj kamati sam po sebi neće omogućiti da preduzeca ovde investiraju. Njima su za to potrebni mnogo bolji okvirni političko-ekonomski uslovi".
I Folker Helmejer iz Bremer-Landesbanke smatra da primarni cilj proširenja kreditnog volumena kvantitativnim merama nije postignut. Postignut je samo neproklamovani cilj "slabljenje evra" a to je ugrozilo konjunkturu u evrozoni, kaže Helmejer.
Ali slab evro nema samo prednosti za privredu. "Shodno tome, sirovine koje se uvoze postaju skuplje ako evro smanjuje vrednost", kaže direktor Instituta za nemačku privredu iz Kelna, Mihael Hiter.
Pored toga, evrozoni više nije potreban jeftin novac jer se "povećala konkurentnost zemalja". Ostaje još argument s niskom inflacijom. U novembru je ona u evrozoni iznosila 0,2 odsto, što je vrlo daleko od cilja o skoro dva procenta.
Šef ECB-a, Mario Dragi, strahuje je da bi monetarna unija mogla da zapadne u začarani krug deflacije i to pokušava da spreči velikom količinom jeftinog novca.
Ipak, na frontu će uskoro biti ukinuto upozorenje na opasnost. Prema proračunima Bremer-Landesbanke i Instituta za svetsku privredu iz Kila, inflacija u 2016. godini će se povećati.
Folker Helmejer pritom ne očekuje da će iduce godine u evrozoni doći do povećanja kamata.
"U 2016. godini ćemo imati politiku mirne ruke, ali 2017. godine će tema povećanja kamata biti na dnevnom redu", smatra on.
S obzirom na to da je Mario Dragi manje-više obećao da neće dirati kamate sve dok traje program kupovine državnih obveznica, promene u kamatnoj politici u evrozoni će, dakle, moći da uslede tek početkom 2017. godine, konstatuje Deutsche Welle.
Ostavi komentar