Kod više od 2.380 kredita žirant koji je garantovao za tuđu pozajmicu se povlačio po srpskim sudovima. Žiranti tuže glavne dužnike, zbog kojih su morali bankama plate iznose koje su garantovali.
Žiranti uglavnom, dobijaju sporove, ali ih pored toga što su otplatili tuđi dug, na suđenju čekaju troškovi koji mogu da premaše 100.000 dinara. A ako glavni dužnik nema posao a ni imovinu, ni sud neće moći da im pomogne da naplate potraživanje.
Prijatelji, braća, kumovi...Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva kaže da bi žiranti sami trebalo da procene da li da tuže ili ne, budući da su obično prijatelji ili kumovi, te dobro poznaju imovinsko stanje dužnika. - Žirant bi bolje od banke mogao da proceni da li dužnik ima skrivenih primanja do kojih banka ne može da dođe - navodi on. |
Ako već dođe do scenarija da žirant otplaćuje tuđe rate, on ima mogućnost, kažu iskusni advokati, da tuži glavnog dužnika kako bi nadoknadio troškove.
- Žirant mora da računa i na rizik, jer ako glavni dužnik nema nekretninu, a u međuvremenu je ostao i bez posla, malo je načina da se od njega nešto naplati. Tada je najčešći scenario da ne samo da je platio njegov dug, već je i uludo vodio skup sudski postupak - kaže advokat Zoran Stojkovac.
Proces, kako kaže, može da traje od šest meseci do nekoliko godina, a troškovi zavise od vrednosti spora, tj. od visine kredita. Najjeftinija taksa je 1.900, a najskuplja 97.500 dinara, kaže Stojkovac.
S tim se slaže i advokat Miroslav Rnjaković. - Žiranti pre nego što uđu u proces moraju da razmisle da li je dužnik zaposlen i ima li imovinu na svoje ime. Šta vredi i kad dođe do prinudnog izvršenja ako dužnik nije zaposlen, a od imovine ima samo TV i fikus - kaže on.
Ostavi komentar