Banke u Srbiji ove godine ostvariće najveći profit u poslednjih pet godina, a samo za prvih devet meseci zaradile su 32,8 milijardi dinara, pre oporezivanja.
Ipak, dobit banaka na osnovu kamata prvi put od 2012. godine je pala. Za prvih devet meseci ove godine banke su na kamatama zaradile 4,5 milijardi dinara manje (4,6 odsto) nego u istom periodu 2015, pokazuje izveštaj NBS.
Ukoliko se uporede podaci u poslednje četiri godine, profit na osnovu kamata je konstantno rastao. U prvih devet meseci 2012. iznosio je 86,18 milijardi, godinu kasnije 89,05 milijardi, u 2014. 90,4 milijarde, a vrhunac je dostigao prošle godine, čak 97,7 milijardi dinara. Sada, u poređenju sa prošlom godinom, zarada od kamata prvi put je smanjena, sa pomenutih 97,7 na 93,2 milijarde.
| MANJE DAVALI ZA ŠTEDNJU Bankarski stručnjaci sugerišu i da je zarada banaka povećana zbog činjenice da su smanjene kamate na štednju, pa su manje isplatile građanima po ovom osnovu, a ističu i racionalizaciju poslovanja, odnosno smanjenje broja zaposlenih u bankarskom sektoru. |
- Uzrok je opšti pad kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu. Najveće smanjenje je zabeleženo kod prihoda od kamata na osnovu kredita u dinarima, za 12,7 odsto - navedeno je u ovogodišnjem izveštaju Narodne banke Srbije.
S druge strane, profit od raznih naknada i provizija polako je počeo da raste od 2014. godine. Tako su finansijske institucije pre dve godine imale 25,68 milijardi dobiti na ovoj osnovi, u 2015. godini 25,88 milijardi, dok su za prvih devet meseci 2016. profitirale za 25,9 milijardi dinara.
Profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića ne čudi stalni rast dobiti poslovnih banaka u Srbiji na osnovu naknada.
- To je siguran novac za banke. Iznosi za pojedine provizije nisu veliki, ali kada se sve sabere, to je dosta novca. Banke za takve stvari nemaju nikakav rizik. Kakav je, recimo, rizik banke za održavanje tekućeg računa ili za naplatu naknade prilikom plaćanja komunalnih računa - navodi Savić.
S druge strane, on naglašava da postoje dva razloga za pad profita na osnovu kamata, a to su manje kamatne stope u svetu i visok iznos nenaplativih kredita u Srbiji. Po oba osnova bankama je umanjen prihod i to se na kraju pokaže u konačnom saldu.
Stručnjak za strane investicije Mahmud Bušatlija smatra da su naknade banaka u Srbiji visoke.
- Sve te usluge koje naplaćuju banke u Srbiji su u odnosu na zemlje Evropske unije jako skupe - kaže naš sagovornik.
Ostavi komentar