Ekonomista Ivan Nikolić ocenio je danas da će se svako snižavanje euribora, međubankarske kamatne stope u evrozoni, kod kredita indeksiranih u evrima u našoj zemlji odraziti na njihovo pojeftinjenje, odnosno, rate će biti niže.
Komentarišući ulazak šestomesečnog euribora u negativnu zonu, na minus 0,004 odsto, Nikolić je Tanjugu rekao da je sa jedne strane dobro što su kamate niske, jer bi to trebalo da olakša zaduživanje u Srbiji i olakša položaj postojećih dužnika.
„Ali kada znamo da je to samo refleksija problema ekonomije EU, onda sa apekta da to treba da bude faktor koji vuče našu ekonomiju, dolazimo do toga da je vrlo teško reći da li je to dobro ili loše“, dodao je Nikolić.
Kako je naveo, ekonomija evrozone je u velikim problemima, ne samo zato što je u dugoročnoj stagnaciji, već prema najnovijim podacima, ni velikim ekonomijama kao što je Nemačka ne ide dobro.Fokus je bio da se preko niskih kamata i jeftinog novca podstakne taj zamajac evropske privrede, ali su ciljevi bili jedno, a stvarnost drugo, pri čemu je dodatni otežavajući faktor migrantska kriza, ocenio je Nikolić.
Britanski list Fajnenšel tajms piše da je šestomesečni euribor ušao u negativnu teritoriju, jer je 10. novembra iznosio minus 0,004 odsto, dok se kod tromesečnog Euribora to dogodilo još proletos, što je za sve zajmoprimaoce povoljna vest.
Po logici stvari, banke koje u ugovorima o odobravanju kredita imaju klauzulu da kamatna stopa iznosi određeni procenat plus šestomesečni euribor, trebalo bi sada da izvrše umanjenje kamate za negativni euribor, što bi korisnicima kredita blago snizilo iznos mesečne rate, mada u praksi to nije uvek slučaj, piše Fajnenšel tajms.
Šoškić: Trebalo bi očekivati pad kamatnih stopa
Pad euribora, međubankarske kamatne stope u evrozoni dovešće banke u situaciju da, iako imaju puno likvidnog novca, neće plaćati pozitivnu kamatu na nove depozite drugih banaka, a za tržište je to ozbiljan deflatorni signal, dok građani i privreda, ali i drugi dužnici mogu očekivati pad kamatnih stopa na kredite, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.
Šoškić u izjavi Tanjgu podseća da je već duže vreme referentna kamatna stopa Evropske centralne banke (ECB) praktično na nuli (0,05 odsto), a kamatna stopa koju ECB plaća bankama na deponovan novac je već duže vreme -0,20 odsto.
„Tako je otvorena zona negativnih kamatnih stopa koja se odražava i na euribor kamatne stope koje se formiraju između velikih banaka u Frankfurtu. Očigledno je kreditna aktivnost banaka u evrozoni niska, a likvidnost visoka, pored ostalog i zbog kvantitativnih olakšica ECB, odnosno, redovnog mesečnog upumpavanja 60 milijardi eura koje ona sprovodi i relativno niskog privrednog rasta u EU“, objasnio je Šoškić koji je bio i guverner NBS.
Zbog slabog privrednog oporavka u evrozoni poslednjih nedelja se, dodaje, razmatra i mogućnost pojačavanja kvantitativnih olakšica ili kroz povećavanje mesečnog iznosa dodatnog novca ili kroz produženje roka ovih operacija i posle oktobra 2016. godine.
„Sve to dovodi banke u situaciju u kojoj imaju puno likvidnog novca i otuda nisu spremne da plaćaju pozitivnu kamatu na nove depozite drugih banaka, posebno u situaciji vrlo niske inflacije kao što je to sada“, primetio je Šoškić.
Odgovarajući na pitanje da li će se rate za stambene kredite automatski prilagoditi ovoj promeni, budući da su mahom vezane za šestomesecni euribor, Šoškić je rekao da bisvi zajmovi u Srbiji, ugovoreni sa euribor repernom kamatnom stopom, trebalo u trenutku kamatnog prilagođavanja da odraze trenutno stanje na tržištu, odnosno da uzmu u obzir kretanje referentnog euribora, tako da bi u ovom slučaju trebalo očekivati pad kamatnih stopa.
U odgovoru na pitanje da li je snižavanje euribora u negativni predznak signal da evrozona ulazi u ozbiljne probleme, budući da je pre krize euribor bio u plusu oko pet odsto, Šoškić je objasnio da je duže zadržavanje kamatnih stopa u negativnoj zoni jasan signal da je privredni oporavak slab i može predstavljati uvod u deflatorne (recesione) privredne tendencije, odnosno, u dodatni pad ekonomske aktivnosti i rast nezaposlenosti.
Zbog toga Šoškić naglašava da je vrlo važno da trenutno jeftin novac što pre pokrene investicije i potrošnju kao i da pokrene privredni rast, ali istovremeno on upozorava da to jednim značajnim delom zavisi od očekivanja privrednika i građana, odnosno, potencijalnih korisnika kredita.
Ostavi komentar