Kompanija „MasterCard” traži da se svaka kupovina vrednija od 500 dinara plaća karticom. Trgovci negoduju i tvrde da će to povećati cene.
U Srbiji se danas gotovo svaka treća kupovina plaća karticom. Ukoliko bi plaćanje „plastikom” bilo obavezno za sve kupovine veće od 500 dinara, ocena je da bi se kartice koristile za kupovinu čak 80 do 90 odsto robe.
To bi, tvrde sagovornici „Blica”, nesumnjivo podiglo cene, ali dovelo i do kršenja Zakona o potrošačima koji ne bi imali pravo na izbor.
U jednom od najvećih hipermarketa u Srbiji kažu da je svako plaćanje karticom za trgovca dodatni trošak koji najčešće prebace na građane.
- Trgovci bankama plaćaju proviziju na svaku transakciju karticom, a ona je često tri puta veća nego u evropskim zemljama. Plaćanje karticama godišnje nas košta stotine hiljada evra, a trgovci to moraju nadoknaditi i zaraditi. Najčešće, ako ne i uvek, cenu snose potrošači jer trgovci dižu cenu robe koju prodaju, i to za minimum nekoliko procenata - kaže naš sagovornik.
Potrošači uslovljeniVera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača, kaže da je ovakav zahtev banaka „nedvosmisleno uslovljavanje potrošača”.- Ako platu možemo da podignemo u dinarima, zašto bismo morali da plaćamo karticama. Reč je o klasičnoj diskriminaciji i zabrani prava na izbor, a to je kršenje Zakona o potrošačima. Banke, dakle, nameću svoj stav i određuju kako će se potrošači ponašati, što je apsurdno - negodovala je Vida za „Blic”. |
Olivera Ćirković, PR „Univereksporta”, navodi da trgovci za plaćanje karticama u Srbiji bankama plaćaju provizije od jedan do tri odsto po transakciji i da je to daleko više nego u razvijenim zemljama.
- U EU za pojedine kartice ova provizija je ograničena na 0,3 odsto i samo u takvim okolnostima možda bi bio opravdan zahtev banaka da se karticama plaća svaka kupovina veća od 500 dinara - ocenila je Ćirkovićeva za „Blic”.
Potrošači u Srbiji godišnje preko kartica plate usluge i robe vredne 240 milijardi dinara. Ako je na svakoj od tih usluga provizija bila bar jedan odsto, računica pokazuje da banke za 12 meseci zarade minimum dve milijarde dinara.
Bez obzira na tu činjenicu, u kompaniji „MasterCard” takav stav pravdaju računicom da bi plaćanje karticama smanjilo sivu ekonomiju u Srbiji za 9,5 odsto.
- O takvoj praksi nismo razgovarali ni sa jednom finansijskom institucijom, već smo isključivo prezentovali primere kako se siva ekonomija može smanjiti - navode u „MasterCard-u”.
Sektaši traže da nas sateraju u tor, prvo katricama a zatim žig zveri,satanisti