Ukupan nivo sive ekonomije u Srbiji procenjen je na 20,7 odsto BDP u 2014. godini i on bi mogao da bude smanjen podsticanjem elektronskih načina plaćanja, ocenjeno je u studiji koju su danas predstavile kompanije Ernst || Young (EY) i MasterCard.
Nalazi EY studije pokazuju da je plaćanje gotovinom važan faktor koji dopinosi širenju razmera sive ekonomije, pa bi prelazak na elektronske načine plaćanja bio u interesu vlada država koje se suočavaju sa tim problemom. Siva ekonomija može se umanjiti podsticanjem elektronskih načina plaćanja i uvećanjem vrednosti takvih transakcija, ocenjeno je u studiji.
"MasterCard je uspešno pomogao vladama država u njihovoj borbi protiv sive ekonomije, pružanjem neophodne ekspertize. Cilj ove studije je da skrene pažnju na tu pojavu, inicira političku raspravu o tome i prikaže potencijalno relevantna rešenja, koja bi pružila pomoć u efikasnoj borbi za rešenje ovog problema", rekao je na konferenciji za novinare generalni direktor za region Balkana kompanije MasterCard Artur Turemka.
Rukovodilac Poreskog odeljenja kompanije Ernst || Young Ivan Rakić izjavio je da je fokus studije na rešenjima koja su primenjiva u Srbiji.
On je rekao da je u studiji siva ekonomija analizirana u celini, odnosno njen pasivni i aktivni deo.
Kako objašnjava, pasivna siva ekonomija je, na primer, kada potošač u gotovini plaća redovnu cenu, ali prodavac ne registruje tu transakciju i na taj način profitira izbegavajući plaćanje poreza državi.
"Ukoliko bi plaćanje bilo izvršeno elektronski umesto gotovinski, teško da bi bilo moguće izbeći prijavljivanje transakcije nadleznom poreskom organu od strane prodavca", naveo je Rakić.
U aktivnoj sivoj ekonomiji, kako navodi, obe strane učestvuju u transakciji i profitiraju od njenog neprijavljivanja.
Prema podacima, sektor u kome se ostvaruje najveći udeo pasivne sive ekonomije u Srbiji, oko 43 odsto, je sektor hrane, pića i duvana.
Prema poslednjim procenama studije, ukupan nivo sive ekonomije u Srbiji je 20,7 odsto BDP. Pasivna siva ekonomija doseže 15,6 odsto BDP, što predstavlja 127 milijardi dinara prihoda koje je država izgubila usled neoporezivanja dobiti ostvarene od strane kompanija i neubiranja PDV-a.
"Smatramo da za smanjenje sive ekonomije primena bilo koje pojedinačne mere ne bi dala željene rezulatate, već je važna paralelna i istovremena primena više mera koje su prepoznate kao odgovarajuće s obzirom na specifično poslovno okruženje Srbije", ocenio je Rakić.
Ključne mere su, prema proceni studije, olakšice za privredne subjekte kao podsticaj za trgovce, povraćaj PDV-a kao podsticaj za potrošače, obaveza upotrebe POS terminala, obaveza bezgotovinskog plaćanja od strane privrednih subjekata i PDV lutrija.
Ostavi komentar