Ekonomski oporavak stigao je u 19 zemalja koje kao valutu koriste evro, ali je sada na njihovim vladama da osiguraju da on potraje, izjavio je danas član izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), Benoa Ker.
"Oporavak očigledno postoji u evrozoni. Privredni rast se vraća, u porastu je poverenje preduzeća i domaćinstava, a posebno je dobra vest da je taj oporavak zasnovan na domaćoj tražnji i potrošnji", rekao je Ker u intervjuu za Frans pres.
"Trenutno je, ipak, oporavak nedovoljan i neujednačen u različitim zemljama. Plašimo se da su trenutni pozitivni signali tek ciklična pojava", rekao je on, pozivajući vlade da podstaknu ekonomske reforme.
Da bi pomogla u oporavku ekonomije, ECB je lansirala obiman program kupovine obveznica zemalja evrozone, poznat kao kvantitativno labavljenje, kojim planira da uliva 60 milijardi evra mesečno u ekonomiju evrozone do septembra 2016. U kombinaciji sa slabljenjem evra i niskim cenama energenata, šema ECB pruža značajan podstrek privredi, navodi Ker.
Veoma je važno osigurati dugoročni privredni rast, a to se može postići kroz reforme tržišta rada i stvaranje poslovnog okruženja koje bi privuklo investicije, dodao je bankar.
"Pravi test biće podsticanje investicija u Evropi ove godine. Da bismo to postigli, potrebni su povoljni uslovi finansiranja. O tome mi brinemo, to je uloga ECB. Ali ljudi moraju imati planove i želju da posluju. Uloga vlada je da ih ohrabri u tome", smatra Ker.
Na pitanje o budućnosti Grčke u evrozoni, bankar je rekao da je pred Atinom još dosta posla, iako njen izlazak iz monetarne unije nije opcija koju ECB razmatra.
"Ogromna većina Grka želi da ostane u evrozoni. Na njihovoj je vladi da preduzme neophodne korake da to omogući", navodi Ker, dodajući da neizvesnost u pregovorima između Atine i njenih kreditora koči ekonomsku aktivnost i nosi rizike po grčki finansijski sektor.
Grčka, kojoj ponestaje gotovine, poručila je partnerima iz evrozone u februaru da će do kraja aprila postići sporazum sa kreditorima o listi reformi neophodnih za otključavanje preostale tranše iz kredita međunarodne pomoći, vredne 7,2 milijarde evra. Do postizanja sporazuma, međutim, Atina ostaje bez pristupa sredstvima iz kredita pomoći, zbog čega joj preti bankrot, a možda i izlazak iz evrozone.
Ostavi komentar