BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Država više ne može da finansira gubitke preduzeća MIN Lokomotiva iz Niša, koje je jedno od najzaduženijih, što stvara probleme velikom broju poverilaca, izjavio je danas direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Ssubara. To je, poručio je, razlog što se ova firma našla na spisku za stečaj.
BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Država više ne može da finansira gubitke preduzeća MIN Lokomotiva iz Niša, koje je jedno od najzaduženijih, što stvara probleme velikom broju poverilaca, izjavio je danas direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Ssubara.
To je, poručio je, razlog što se ova firma našla na spisku za stečaj.
"Mi moramo da imamo u vidu da propadaju i druge firme zato što ovakva preduzeća ne plaćaju svoje obaveze Srbijagasu, EPS-u, bankama. Svi su u problemu", rekao je on Tanjugu.
Ssubara je podsetio da je vrednost imovine MIN Lokomotive 4,3 miliona evra, a njihove ukupne obaveze iznose 13,6 miliona evra.
"U tih 13,6 miliona evra, obaveza preduzeća prema komercijalnim poveriocima, tj. dobavljačima i bankama je otprilike polovina, a druga polovina otpada na Fond za razvoj kome duguju 4,5 miliona evra, EPS-u i Srbijagasu 600 hiljada evra, zatim 800 hiljada evra za poreze i doprinose, dok su dugovanja prema Robnim rezervama preko milion evra", kaže Ssubara.
On ističe i da preko svih ovih obaveza, svake godine MIN Lokomotive naprave poslovni gubitak od oko milion evra.
"Ako imamo u vidu da je u ovom preduzeću 247 zaposlenih, a da je njihov ukupni prihod negde oko 2,7 miliona evra na godišnjem nivou, to nikako ne može da bude dovoljno da ovi ljudi mogu da opstanu i rade", istakao je prvi čovek Agencije.
Komentarišući tvrdnje da je odlukom o stečaju, ugrožen tender koji su MIN Lokomotive sklopile sa makedonskom železnicom, Ssubara kaže da ovo preduzeće još uvek nije ni sklopilo pomenuti posao.
On pojašnjava da se na tender Lokomotiva prijavila u konzorcijumu sa dve privatne firme, a da je vrednost tog posla 2,4 miliona evra, a ne pet miliona kako je to prvobitno predstavljeno javnosti, što nikako nije dovoljno za bilo kakav veliki posao.
"Da bi oni sklopili taj posao, to bi značilo da država ponovo treba da daje garancije i sredstva. Mi nažalost kao država nemamo para", istakao je on i dodao da nema ni razloga da država finanasira posao u čijoj su realizaciji dve privatne firme.
Ističe i da stečaj nije "spaljivanje preduzeća" i da ova firma kroz unapred pripremljeni plan reorganizacije pre uvodjenja stečaja može da se dogovori sa svojim poveriocima da nastavi da radi, ako je tačno da imaju posla.
Druga opcija je, kako navodi, da se nakon otvaranja postupka stečaja, usvoji plan reorganizacije, koji će takodje omogućiti da firma nastavi da posluje.
"Ako to sve ne bude bilo moguće, iz stečaja će biti prodata imovina i poverioci će se naplatiti u onom procentu koliko se bude dobilo novca za imovinu", zaključuje on.
Ostavi komentar