Iako hiljade građana i vlasnika što aktivnih što ugašenih firmi državi godinama duguju milionske iznose za porez i nadaju se da će taj dug da zastari, stručnjaci tvrde da se plaćanje poreza državi ne može izbeći.
"Poreski dug preduzetnika i firmi u Srbiji od uvođenja portala e-porezi 2014. godine ne može aposlutno da zastari, budući da je prelazak sa "paprinih" na elektronske obrasce poreskih prijava omogućio mnogo bolju naplatu", smatra poreski savetnik Milan Trbojević.
Taj dug po zakonu zastareva za pet godina, odnosno apsolutna zastarelost nastupa posle 10 godina, ali ukoliko poreznici u međuvremenu ne pošalju opomenu dužniku, kaže Trbojević za Tanjug.
Međutim, kako je protekle četiri godine praksa da poreznici redovno šalju upozorenja, novi rok za plaćanje poreza se time automatski produžava i na taj način se, ustvari, rok za plaćanje poreza produžava – "zauvek".
Trbojević, pojašnjava da treba praviti razliku između dugovanja nastalih pre 2014. i posle te godine.
Postoji mogućnost da poreski dug zastari ali samo ako je reč o obavezama nastalim pre 2014. godine. "Ključna godina kada zastarevanje prestaje da bude praksa je 2014. kada je Poreska uprava za preduzetnike i firme uvela portal e-porezi preko koga sada idu svi porezi koji se plaćaju", kaže Trbojević.
U slučaju neplaćanja poreza, Poreska uprava sada, ocenjuje Trbojević, brže reaguje i šalje opomene, a može da pokrene i prekršajni postupak.
Od 2014. godine maksimalan period za slanje opomene je mesec dana od dospeća obaveze za plaćanje poreza.
Prema Trbojevićevom mišljenju, gotovo je nemoguće da nastupi aposolutna zastarelost poreskog duga, osim ako nije moguće naplatiti porez jer nema odakle, čak ni u slučaju prinudne naplate.
Poreska uprava na svom sajtu objavljuje spisak najvećih dužnika, a poslednji je objavljen krajem decembra prošle godine.
Trbojević kaže da nije poznato iz kog tačno perioda su ti dugovi, jer se objavljuje samo ukupan dug. "Dugovi mogu biti iz različitih perioda. Da li je taj poreski dug od pre pet godina ili je dug od pre godinu dana, to ne znamo", navodi Trbojević.
Na spisku najvećih dužnika Poreske uprave su pravna lica sa poreskim dugom većim od 20 miliona dinara i preduzetnici sa dugom koji premašuje pet miliona dinara. U Poreskoj upravi za Tanjug kažu da se zastarelost prava na naplatu duga prekida i potom iznova počinje da teče "posle svake radnje koju Poreska uprava preduzme protiv dužnika u cilju naplate duga", kao što je, na primer, opomena.
"Posle prekida, zastarelost počinje iznova da teče, a vreme koje je proteklo pre prekida se ne računa u rok za zastarelost", pojašnjavaju u Poreskoj upravi.
Na pitanje koliko ima poreskih dugovanja starijih od pet godina i koliki je ukupan iznos tih dugovanja, poreznici navode da se po zakonu svaki dokument ili informacija o poreskom obvezniku čuva kao tajni podatak.
To se, dodaju, odnosi i na iznose dugovanja poreskih obveznika. Inače, Poreska policija je u prva četiri meseca pronašla 4,1 milijardu dinara utajenog poreza, a 77 odsto tog novca se odnosi na izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih i neplaćanje PDV-a.
Praksa pokazuje da postoje oni koji godinama uspešno izbegavaju da plate porez iz prethodnih godina, ali da duguju i firme koje su propale, a njihova imovina rasprodata ili je već godinama predmet u sudskim fijokama. S druge strane, značajan je broj preduzeća koja rade pod teretom duga za poreze i kojima je omogućeno da svoj dug plaćaju na rate, jer, ukoliko bi im poreznici "skinuli novac sa računa", ugrozilo bi se njihovo poslovanje kao i radna mesta u tim firmama.
Najveći dug na spisku neplatiša Poreske uprave, na dan 31. decembra prošle godine, ima jedno preduzeće koje državi duguje više od dve milijarde dinara, dok je najveći dužnik među preduzetnicima došao do cifre od 133,3 milijarde dinara.
Ostavi komentar