Dug podstanara odbijaju gazdi od penzije

Vlasnike nekretnina propisi obavezuju da stanarima obezbede dokumentaciju za prijavu na adresu i ukoliko to ne učine zaprećena im je kazna od 10 do 50 hiljada dinara. Međutim, propisi ih ne štite kad im na vrata zakucaju izvršitelji.

Naša čitateljka iz Kragujevca je 2013. godine izdala stan i dozvolila stanaru da prijavi prebivalište na toj adresi. Ubrzo je prestao da plaća račune za komunalije i to je, kako kaže, vešto krio od nje. Kao i opomene pred utuženje. Kada je dug narastao, stanar je sa komunalnim preduzećem za objedinjenu naplatu potpisao ugovor (uz svoj matični broj) o reprogramu duga, bez njene saglasnosti i to na ime vlasnika stana.

Prošle godine, kada je stanar već napustio ovo prebivalište, ova Kragujevčanka zatiče u poštanskom sandučetu pismo izvršitelja, a ubrzo u PIO fondu saznaje da je dug o kome nikada nije bila obaveštena narastao na 53 hiljade dinara i da je dato zeleno svetlo da joj se ovaj iznos odbija od penzije.

Ovo je još jedan od primera reagovanja na tekst objavljen u „Politici” o zakonskom pravu izvršitelja da popisuju imovinu ili naplaćuju dug od vlasnika stana, a ne od stanara koji je taj dug napravio.

U Srbiji prema nezvaničnim podacima ima oko 260 hiljada građana koji izdaju svoje nekretnine. Zakon ih obavezuje da stanarima obezbede dokumentaciju za prijavu na adresu i ukoliko to ne učine zaprećena je kazna od 10 do 50 hiljada dinara. Sa druge strane ih propisi ne štite od nesavesnih stanara čije dugove izvršitelji na kraju naplaćuju od vlasnika stana. Dovoljno je da je dužnik prijavljen na njegovoj adresi bilo kao srodnik ili podstanar. Ovakvo pravo javnim izvršiteljima daju važeći propisi koji podrazumevaju da imovina može da se pleni i takozvanom trećem licu, potvrđeno nam je i u Komori izvršitelja.

Zakon o izvršenju je jasan – ako ne bude zadovoljan odlukom izvršitelja, može da podnese prigovor sudu, pokrene parnični postupak i naknadno dokazuje da je imovina njegova a ne dužnikova. Međutim, najčešće se događa da stanari već odavno ne žive na adresama čiji vlasnici imaju probleme sa zaostalim dugovanjima. Jedini način da spreče dalje probleme jeste da ih odmah po napuštanju nekretnine odjave sa ove adrese, a to je, prema iskustvima naših čitalaca, takođe dugotrajna procedura. Prema iskustvima stanodavaca lakše je prijaviti nego odjaviti podstanara. Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova ovo pitanje nije uvršteno među najčešće postavljana, ali prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana odjava je moguća na zahtev suda, organa državne uprave ili drugog pravnog ili fizičkog lica koje ima opravdan pravni interes. Nadležni (policija) u tom slučaju će proveriti da li osoba stanuje na prijavljenoj adresi i ako utvrdi da je nema doneće rešenje kojim se „pasivizira” adresa prebivališta. Potom će ta osoba u roku od osam dana, od dana prijema rešenja, morati da se prijavi na novu adresu. U suprotnom, takođe mu sleduje kazna od 10 do 50 hiljada dinara.

Pravnici smatraju da je neprihvatljivo da se zarad olakšavanja postupanja izvršitelja ograničava pravo na imovinu savesnih građana, koji se na ovaj način guraju u sudske postupke kako bi zaštitili svoju imovinu. Oni smatraju da će ovo predstavljati aktuelno pitanje pred Evropskim sudom za ljudska prava kad pristignu prve predstavke protiv Srbije zbog ovakvog zakona. Jer teško se može braniti stav da je ovakvo zakonsko rešenje usvojeno zbog potencijalnih zloupotreba nesavesnih dužnika.

Oni smatraju da postoje mnoga druga smislena rešenja, uključujući i lični bankrot, jer niko ne može biti odgovoran za tuđi dug, niti kažnjen zbog toga što je sa dužnikom stupio u neku vrstu pravnog odnosa, poput zakupa stana, zajedničkog domaćinstva ili na neki drugi način.

Kako su za „Politiku” nedavno izjavili u Komori izvršitelja, prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju javni izvršitelj popisuje stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika. Oni kažu da izvršitelj popisuje i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički. Ističu da vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja.

– Treće lice koje tvrdi da na popisanim stvarima ima neko pravo koje sprečava izvršenje može izjaviti prigovor kojim zahteva da se izvršenje proglasi nedozvoljenim na tim stvarima. Ukoliko ne bude zadovoljan pravosnažnom odlukom može da pokrene parnicu pred sudom – navode u Komori izvršitelja.