EUR 118,48 USD 100,33 CHF 101,05

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.11.17. :: 118.5061 rsd

Tekst objavljen: 19.11.2017 11:26        


U Ministarstvu finansija građanima objašnjavaju da "keš hrani sivu ekonomiju". Tako se ima uvid u svaki potrošeni dinar, i više je para u budžetu.

Državi korist kad provučemo karticu

U Srbiji svoje račune preko interneta plaća ukupno 1,7 miliona građana i firmi, što je rast od 67 odsto u tri godine. Još brže se uvećava i broj onih koji svoje troškove podmiruju putem posebnih aplikacija na mobilnom telefonu. Od 2014. godine do danas njihov broj je petostruko veći, mada još nije dosegao punih milion korisnika.

Platne kartice su pak postale svakodnevica onima koji imaju račune u banci. Njima se plaća sve - od hleba i mleka do skupih hotela, iako ovo prvo, prema svim istraživanjima, prednjači kada je reč o našoj zemlji.

"SIVO" DO 30 ODSTO BDP

Siva ekonomija u Srbiji iznosi do 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. To nas, po analizi NALED-a, čini zemljom sa izuzetno visokim stepenom izbegavanja poreskih obaveza. Prosek u državama regiona iznosi oko 22 do 33 odsto BDP, dok razvijene zemlje zapadne Evrope dostižu iznos od 15 odsto BDP u sivoj zoni.

Prednost bezgotovinskog plaćanja nije samo u komforu i izbegavanju čekanja u redovima. Štedi se vreme, ali i novac, pošto banke najniže provizije zaračunavaju upravo na onlajn plaćanja, jer tako i one imaju najniže troškove. Ipak, bezgotovinskom plaćanju najviše se raduje - država. Jer, na taj način ima uvid u svaki potrošeni dinar. I ministar finansija Dušan Vujović sve češće ponavlja kako "keš hrani sivu ekonomiju".

-Srbija je daleko od ekonomije koja može da funkcioniše u potpunosti bez upotrebe keša - kaže ministar Vujović.

- Ali treba da težimo ekonomiji u kojoj će razuman broj ljudi koristiti elektronski način plaćanja.

Upredavanju studentima Fakulteta organizacionih nauka Vujović je naveo da je keš ekonomija rizična ekonomija.

- Nije ideja da se keš uništi, već da se pređe na elektronske tokove novca. Najveći deo sive ekonomije počiva na kršenju nekih zakona - splavovi, kafići, restorani, pekare, to su glavna mesta sive ekonomije. Mi treba da radimo najveći deo provera kroz kompjutere, sada to radimo peške i to je vrlo sporo i neefikasno - naglasio je Vujović.

Da bezgotovinsko plaćanje sve više zaživljava pokazuje i statistika platnog sistema, koju vodi Narodna banka Srbije.

Iako se duplo više naloga za plaćanje izda u papirnoj formi, suma novca koja se "zavrti" elektronski, na gotovo je istom nivou. Tako je za prvih šest meseci obavljeno ukupno 59 miliona transakcija, za koje je nalog izdat elektronskim putem, najčešće putem internet bankarstva. Istovremeno, na šalterima je izdato čak 112 miliona papirnih naloga. U oba slučaja plaćanja su bila "teška" blizu osam hiljada milijardi dinara - 7.956 milijardi dinara prometa elektronskim putem, naspram 7.995 milijardi dinara "u papiru".

Platnih kartica ima gotovo četiri miliona koje se aktivno koriste, dok ih je "u ruke" bankarskih klijenata predato ukupno sedam miliona komada. Za samo šest meseci ove godine preko kartica smo potrošili čak 147,7 milijardi dinara u Srbiji i još 233,7 miliona evra u inostranstvu.

PROVIZIJE

Da bi bezgotovinsko društvo zaživelo, neophodno je i da na svakom prodajnom mestu može da se roba ili usluga plati karticom. To do sada nije bio slučaj jer su pojedine banke trgovce uslovljavale velikim prometom kako bi im ne bi zaračunavale paprene provizije na korišćenje terminala za naplatu karticama. Sada je NBS ograničila visinu ovih provizija, što bi i malim trgovcima omogućilo prihvat kartica. Ovaj zakon još nije stupio na snagu.

Ostavi komentar



Povezane teme:
keš plastika bezgotovinsko plaćanje online plaćanje kartice plaćanje plastikom