Svaki uložen dinar u proizvodnju zimnice duplira se i donosi dinar čiste zarade, kažu žene kojima je pravljenje kiselih i slatkih poslastica postao unosan biznis.
Priprema i prodaja zimnice postao je unosan posao od kog u proseku može da se zaradi jedna plata. Ko ima sopstveno voće i povrće, zarada može biti i veća, a dobrom profitu doprinose i godine kao što je ova, kada je povrće dosta skupo, pa se mnoge domaćice odlučuju da ne prave same zimnicu, već da je kupuju.
Prodaja na festivalima i preko internetaDa je ovo postao isplativ posaom potvrđuje i pokretanje nekoliko sajmova zimnice u Srbiji, a majstorice svoje proizvode prodaju i na drugim festivalima. Osim već tradicionalnih manifestacija u Koceljevi, Osečini, Novom Sadu, pokreću se novi sajmovi širom Srbije, a organizatori ih pozivaju svugde gde se prodaje hrana. One preduzimljivije prodaju svoje proizvode i preko interneta. |
Jedan od najpoznatijih krajeva Srbije Koceljeva mesto je gde su mnogi odlučili da sreću u biznisu potraže u proizvodnji zimnice. Majstorice za zimnicu u ovom kraju recepte su savladale radeći u nekada poznatoj fabrici širom bivše Jugoslavije “Voćar Koceljeva”. Kada je fabrika propala, opština je za njih našla rešenje, pa sada uspevaju da unovče svoje znanje i vrednoću.
Danas se u Koceljevi ne može naći tegla ajvara, bez obzira koliko je neko spreman da plati. Na poslednjem Festivalu zimnice prodato je sve što su proizvele, a to je oko 15.000 tegli i flaša sokova, ceđenog paradajza, ajvara, voćnih rakija, slatkog, salata, džemova, meda. Kako i ne bi kada je zbog festivala i zimnice kroz Koceljevu za dva dana prošlo 10.000 ljudi.
Milena Pavlović iz Koceljeve već 10 godina proizvodi zimnicu. Slatki program priprema od sopstvenog voća, dok njena zaova Ljubica Vasiljević na dva hektara i u osam plastenika proizvodi povrće. Na taj način dva domaćinstva ostvaruju prihod. U svojoj kuhinji uz pomoć supruga Milovana, koji je bez posla, godišnje proizvede tonu zimnice.
Ima posla cele godine- Najveća korist je što domaćice prodaju proizvode cele godine, od mlečnih prerađevina preko voćnih kompota, sirupa, pa do ajvara i paradajza. Zamisao je bila da tako pospešimo domaću proizvodnju, od gajenja voća i povrća do pakovanja i prodaje - priča Vladimir Bajunović, pomoćnik predsednika opštine Koceljeva. |
- Da se ne isplati, ja to ne bih radila. Mi proizvedemo oko 1.300 tegli i flaša različite zimnice, od sokova i slatkog, pa do proizvoda od paradajza, paprika, krastavca, kupusa. Polovinu prodamo tokom festivala, a ostalo nam naručuju preko cele godine. Mogli bismo i više da prodamo, ali ne možemo da proizvedemo jer je samo nas dvoje, a to su samo četiri ruke. Ja to radim kad se vratim s posla iz Službe za katastar, gde sam zaposlena kao geometar - priča Milena Pavlović.
Cene zimnice je od 150 dinara, pa do 600 dinara, a polovina te sume je, kako objašnjava Milena, zarada. U cenu su uračunate sirovine, koje uglavnom sami proizvode, a naplaćuju rad i umeće.
- Ja to ne bih radila da nemam računa. Kada sam počela da radim, nisam znala da li će to biti unosan posao. Ako se proizvodi kvalitet i ko ima vremena da se posveti tome, može da zaradi jednu prosečnu platu - objašnjava Milena koja većinu svojih proizvoda proda na festivalu.
Zarada od zimnice dobro dođe i Ljiljani Antić, koja je ranije radila u fabrici za preradu voća, a kada se penzionisala, nastavila je kućnu radinost.
- Lepo se zaradi, zaista. Treba dosta rada i truda naravno, ali kad se sve sabere, to bude više od moje penzije. To može biti isplativo mladima koji su spremni da imaju i sopstvenu proizvodnju voća i povrća, onda je zarada veća. Ja imam svoje voće, a povrće kupujem. Polovina novca od prodaje je zarada. Osim toga, mi imamo svoje kupce i naše tržište je sigurno - objašnjava Ljiljana, koja već osam godina proizvodi zimnicu.
Ostavi komentar