Dolarski greh – naknadno kajanje

Niko od stručnjaka 2011, kada smo prvi put emitovali dolarske obveznice, nije rekao da treba kupiti osiguranje od valutnog rizika.

Kada je Srbija pre tri i po godine prvi put izašla na međunarodno finansijsko tržište pred tadašnjim ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem bila su dva izbora. Jedan je bio da emituje državne dužničke papire u dolarima sa kamatom od 7,25 odsto, ali uz njih nije kupio i osiguranje od valutnog rizika, jer bi troškove povećao za oko jedan procenat. I tih 7,25 odsto za nas je već bilo preskupo, jer privrednog rasta minulih godina nije bilo.

Drugi izbor bilo je zaduživanje u evrima, što je još skuplje.

Posle toga Srbija je još tri puta emitovala dolarske obveznice i promenila tri ministra finansija. Sada, kada je samo po osnovu kursnih razlika javni dug povećan za milijardu evra, svima je jasno da je Cvetković tada pogrešio. I ne samo on. Svi potonji ministri finansija koji su se posle njega zaduživali u američkoj valuti. Jer je rast duga od milijardu evra uslovljen najvećim delom zbog rasta vrednosti američkog dolara u odnosu na evro.

U novembru 2011. godine, kada je Srbija prvi put emitovala dolarske obveznice, niko od stručnjaka nije upozoravao da država treba da kupi osiguranje od valutnog rizika. Glavne kritike tada su bile da je zaduživanje preskupo, s obzirom na to da su očekivane stope privrednog rasta bile skromne.

– Da se ovo nije dogodilo teško bi bilo ko objasnio građanima i poslanicima da je povećani trošak zaduživanja od nekoliko procenata, koliko košta osiguranje, opravdan – pošteno je u intervjuu za „Politiku” nedavno rekao ministar finansija Dušan Vujović.

Dodao je i da je to bilo pre njegovog vremena, ali da pretpostavlja da je razlog tome to što dolarsko osiguranje košta. Servisiranje ovog duga neće predstavljati problem za budžet jer ćemo koristiti oko 900 miliona dolarske likvidnosti, objasnio je Vujović.

Ako analitičari predviđaju da će dolar nastaviti da jača, zbog najnovijih mera Evropske centralne banke koje podrazumevaju „upumpavanje” 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu, postavlja se pitanje šta država sada može da uradi da spreči dodatne gubitke.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da se sada vidi da je najskuplja varijanta (zaduživanje u evrima) bila najbolja. Ali da je to naknadna pamet, jer je kretanje kursa teško predvideti. Međutim, ako je sada rast dolara u odnosu na evro manje-više izvestan, onda bi bilo dobro da se država zadužuje u evrima.

– Vidim da je odložena sledeća emisija evroobveznica. Verujem da je to učinjeno zbog toga. I Hrvatska i Rumunija se spremaju da emituju državne dužničke papire u evrima, verujem da ćemo i mi posle njih. Kamate u evrima su sada znatno niže – kaže Arsić.

Fiskalnom savetu nedavno su istakli da nije strašno što država gubi na kursnim razlikama, jer je kretanje kursa nepredvidivo. Ali jeste strašno što nema nikakav konzistentan plan za upravljanje tim rizikom, kao i da nikakvi instrumenti zaštite od valutnog rizika u međuvremenu nisu kupljeni. To je teret koji poreski obveznici niti mogu niti treba da plaćaju, kažu u ovoj instituciji.

U Upravi za javni dug objasnili su da je evidentno da su tržišne mogućnosti diktirale valutu u kojoj je Srbija mogla da se zaduži. U drugoj polovini 2011. pa do početka 2014. godine države srednje Evrope, a među njima su i Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Slovačka i Poljska, mogle su da se zadužuju putem emisija evroobveznica samo u američkim dolarima.

Takođe dodaju da ako se kreditni rejting zemlje pogorša osiguranje od valutnog rizika pada u vodu i praktično ništa znači. Eliminisanje valutnog rizika moguće je jedino ako bi se država zaduživala u dinarima. Zato je optimalno raditi na razvoju domaćeg tržišta dugoročnih dinarskih državnih obveznica. Takav vid pozajmice je, po trenutnim tržišnim uslovima, znatno skuplji, ali u krajnjem slučaju isplativiji.

Međutim, u Fiskalnom savetu kažu da su se i druge zemlje zaduživale u dolarima, poput Hrvatske ili Slovačke, ali su one kupovale osiguranje.