Kako se banke mogu naterati da snize naknadu za korišćenje dozvoljenog prekoračenja. Ministarstvo finansija može da propiše namet na ovu zaradu.
VIisoke kamate na dozvoljene minuse bankari pravdaju visokim rizikom. Strahuju da li će im klijenti novac vratiti, i koliko, a građani najbolje znaju da ih jednom potrošeni limit košta bar pola plate godišnje - u zbiru oko 115 miliona evra. Očigledno je da banke same neće da spuste cenu ovih pozajmica, koja je najviša u Evropi. Ostaje pitanje mogu li finansijski propisi, kroz dodatno oporezivanje banaka čije su kamate na minuse najdalje od evropskog proseka - da ih smanje? Poslednja nada je regulator Narodna banka Srbije, koja bi, teoretski,
| NE PLAĆAJU NI PDV Računovođe smatraju da bi obračun posebne vrste poreza na deo profita bankara od naplaćenih kamata na minuse bio teško izvodljiv. - Na usluge prometa novca i kapitala, banke po zakonu ne obračunavaju ni PDV - ističu računovođe, objašnjavajući da to znači da su banke oslobođene plaćanja PDV-a na razne naknade koje naplaćuju: od obrade kreditnih zahteva, provizija za razne uplate, do naknada za vođenje tekućih računa... Tako je i u drugim državama, ali pojedine pronalaze način da im polako uvedu drugi namet, čime kompenzuju ovo poresko oslobođenje. |
Propisi drugih država ne poznaju dodatno oporezivanje profita banaka od ovakve vrste pozajmica. Doduše, u tim zemljama kamatne stope se, u proseku, kreću oko 6,09 odsto, iako ima pojedinih članica EU gde ovi procenti dostižu 20 odsto. U Srbiji je, trenutno, prosek na nivou sektora 29,46 odsto.
- Takva vrsta poreza nigde ne postoji i ne verujem da bi mogla da se primeni kod nas. Mada, iskreno, ukoliko bi tako nešto propisalo Ministarstvo finansija i zakon se usvojio u Skupštini, morao bi da se primenjuje - rekao je nezvanično "Novostima" profesor jednog domaćeg ekonomskog fakulteta.
On je jedan od nekolicine ekonomista s kojima smo razgovarali. Nijedan nije želeo zvanično da priča na ovu temu, mahom zbog neupućenosti u konkretne kamatne stope ovdašnjih banaka i analize drugih tržišta.
- Narodna banka Srbije mogla bi, recimo, da nekim apelom ili podzakonskim aktom utiče na to da banke snize kamatne stope na dozvoljene minuse - istakao je naš sagovornik.
- To je NBS učinila kada je reč o deviznom kursu, kada je propisala maksimalni procenat odstupanja kupovnog i prodajnog od srednjeg kursa dinara prema evru. Naravno, to važi u slučaju da NBS želi da se meša u poslovnu politiku banaka.
Pozajmice po tekućim računima, po navodu ekonomista, spadaju u "vruć novac", koji se odobrava brzo i skupo. I navodno bez obezbeđenja za banku. Međutim, svaki korisnik minusa dobro zna da mu za njegovo odobravanje treba nekoliko uslova: da su bar tri plate već redovno "legle" na račun u banci, čist izveštaj Kreditnog biroa, zatim da poslodavac potpiše administrativnu zabranu na zaradu u slučaju da dužnik ne vrati novac, te da sam dužnik potpiše menicu kao garanciju.
Isto ovo neophodno je za bilo koji drugi keš kredit u banci. Drastična razlika je samo u kamatnoj stopi: 30 odsto na minus i 10 odsto na gotovinski zajam.
- Smatram da uvođenje nekog dodatnog poreza nije dobro rešenje. Problem uvek najbolje može da se reši na mestu na kom nastaje, a ne uvođenjem nekog drugog, sumnjivog rešenja - stav je još jednog ekonomiste.
Ostavi komentar